Miroslav Mijatov za Novi.ba: Naša podneblja nisu otvorena za nove trendove, ali coworking polako uzima maha

Aktuelno
Miroslav Mijatov za Novi.ba: Naša podneblja nisu otvorena za nove trendove, ali coworking polako uzima maha
Miroslavom Mijatov je pokretač prvog coworking prostora u Srbiji, a upoznali smo ga na coworking konferenciji u Briselu. Njegovi savjeti i iskustva mogu biti korisni svima koji namjeravaju pokrenuti vlastiti biznis.

Miroslavom Mijatov je pokretač prvog coworking prostora u Srbiji, a upoznali smo ga na coworking konferenciji u Briselu. Njegovi savjeti i iskustva mogu biti korisni svima koji namjeravaju pokrenuti vlastiti biznis.

U intervjuu za Novi.ba pročitajte kako su izgledali počeci prvog coworkinga u Srbiji, kako poslovanje postaviti na drugačijim osnovama, administrativnim problemima s kojima se mala preduzeća susreću na našim prostorima, coworking situaciji u regionu i drugim temama vezanim za ovaj fenomen.

NOVI.BA: Kako si došao na ideju otvoriti prvi coworking u Srbiji?

Sasvim slučajno. Nisam ni znao šta je coworking. Jedan moj prijatelj iz Poljske me je pozvao i pitao da li ima coworkinga u Srbiji. Počeo sam malo da istražujem i shvatio da ne postoji ni jedan coworking prostor ni u Beogradu ni u celoj Srbiji. A učinio mi se kao nešto baš super. Izuzetno mali broj ljudi iz moje okoline je i znao šta predstavlja taj koncept.To se idealno poklopilo sa mojim tadašnjim statusom frilensera neposredno pošto sam dao otkaz u firmi u kojoj sam tada radio. Tri meseca su trajale pripreme, istraživanje, finansijske projekcije… U maju je doneta odluka da prostor otvorim, u junu sam osnovao firmu Smart Office a prvog septembra smo počeli sa radom. Bez ijednog coworkera! Ali verovao sam da će ih uskoro biti. To uskoro nije baš došlo odmah jer je bilo jako teško objasniti ljudima šta je to ustvari. Neki su shvatili odmah a nekima je trebalo dosta vremena. A neki ni danas baš ne kapiraju šta predstavlja ovaj koncept. Ali polako, coworking je tu da ostane trajno tako da ćemo mi nastaviti sa promocijom. I eto, posle četiri i po godine, još uvek smo tu i stalno rastemo.

NOVI.BA: Koje probleme ste imali na početku?

Problema je bilo mnogo. A ima ih i danas. Kada ulazite u preduzetničke vode, pogotovu kod nas u zemljama bivše Jugoslavije, prve probleme na koje nalećete su prouzrokovani političkim i ekonomskim ambijentom u kojem su sve zemlje našeg regiona. Mnogo birokratskih i admistrativnih poteškoća, poreska politika ni malo naklonjena malim preduzetnicima, nerazumevanje od strane institucija i ogromni skriveni inicijalni troškovi, mogu da vam naprave pakao od života. O podršci preduzetnicima, govori se obično oko izbora a ako zatražite neka sredstva od države, sistem je napravljen tako da u većini slučajeva odmah odustanete jer ne ispunjavate sve uslove. Posle toga dolaze infrastrukturni problem. Na primer, nama je funkcionisanje zavisilo od predsednika kućnog saveta koji je imao preko 90 godina i on nije imao nameru da pusti majstore na krov da nam sprovedu internet u zgradi u kojoj smo bili. On je jedini imao ključ i tek kada sam ga korumpirao pakovanjem baklava, malo se odobrovoljio i pustio tehničare da urade svoj posao. I onda dolaze na red problemi nerazumevanja okoline.To može da bude prilično bolno jer sve to veoma lično i emotivno doživljavamo. Nerazumevanje okoline i nedostatak podrške porodice i prijatelja je nešto što je vrlo demotivišuće i deprimirajuće. Ja sam na sreću imao podršku. Bila je mala podrška ali za neke stvari presudniji je kvalitet u odnosu na kvantitet. Našim ljudima ćete lakše da servirate rijaliti program koji će da obožavaju dok im ne sprži mozak, nego da ih edukujete o konceptu koji može da im pomogne da se lično unaprede i da pokušaju da naprave svoj biznis. Mislim da je to veliki problem jer nemamo razvijenu preduzetničku kulturu. Lakše je raditi za nekoga i čekati da drugi budu odgovorni za to da li ćete vi imati posla nego da zapnu, izađu iz svoje komfor zone i malo se pomuče da budu samostalni. Kada na to dodate nesigurnost, neznanje i neizvesnost koje nosi započinjanje svog biznisa, nije ni čudo što mnogi preduzetnici ne prežive prvih godinu dana. Evo, Smart Office radi već četiri ipo godine i naša svakodnevna borba se nastavlja.  

NOVI.BA: Koju vrstu coworkera imate najviše?

Veoma je šareno. Mislio sam da će uglavnom biti ljudi koji se bave programiranjem i dizajnom ali u početku je njih bilo najmanje. To su uglavnom konsultanti, digitalni nomadi, PR i marketinške agencije, Nevladine organizacije,… Veliki broj naših coworkera su tzv. korporativne izbeglice koji su se u jednom momentu zasitili takvog sistema i poželeli da se osamostale i krenu u potpuno drugom smeru. Naš Smart Office im je pružio frilenserski azil i sigurno utočište. Imamo i dosta stranih predstavništava koje zapošaljavaju lokalce. Sve u svemu, coworking je po mom mišljenu i nastao kao neophodnost I potpora kreativnih industrija. A s obzirom da je Beograd prepoznat kao kreativni hub istočne Evrope, najviše coworkera dolazi iz ove industrije. Ali kod nas su svi dobrodošli.

NOVI.BA: Koji odnos imate sa drugim evropskim coworkerima? Radite neku saradnju?

Saradnje nikada nije dosta i trebalo da je bude još više. Ja gde god putujem, posećujem coworking prostore i uvek predlažem neki vid saradnje. Da budem iskren, to se uglavnom završava samo posetama ali konkretnih zajedničkih projekata nema mnogo što ne znači da ih neće biti. Pošto jedan deo vremena živim i u Beču, imam odličan odnos i sa nekim prostorima iz Austrije. Nedavno smo postali deo European Creative Hubs mreže i nadam se da će to doneti mnogo zajedničkih projekata ili makar razmene ideja. Naravno, odličnu saradnju imamo sa Coworking Croatia i Coworking Slovenia. Naše drage kolege su nam svaki put dali neophodnu podršku a u oktobru Smart Office je bio deo European Freelancers Week koji je organizovan od strane Hrvatskog društva nezavisnih profesionalaca. Mislim da će sledeće godine još veći broj organizacija i coworking prostora uzeti učešće i ja svojim kolegama želim puno sreće u tome.   

NOVI.BA: Koliko ima coworkinga trenutno u Srbiji? Da li si ponosan što si napravio prvi korak i da li imate dobru suradnju sa ostalima u Srbiji?

Trenutno u Srbiji ima oko 20 prostora i inicijativa. I kako stvari stoje biće ih sve više što je jako dobro. Nije poenta da samo glavni gradovi imaju coworking prostore nego da se taj koncept širi i u manjim sredinama jer će se onda uporedo i preduzetništvo razvijati. Što se tiče saradnje sa ostalim u Srbiji, mogu da kažem da smo nedavno počeli da radimo na tome. U novembru je organizovano Prvo Coworking okupljanje svih prostora i inicijativa iz Srbije koje su organizovali naši drugari iz Mokrin House-a, Coliving i Coworking prostora koji po mom skromnom mišljenu ispunjava sve svetske standarde kvaliteta. Tome u prilog ide i činjenica da su bili u najužem izboru za drugu nagradu na Evropskoj Coworking konferenciji koja se dodeljivala u kategoriji za najbolji dizajn. Na tom našem okupljanju je bilo odlično. Domaćin se potrudio da sve bude na najvišem nivou. Napravljeni su planovi i inicijative i nadam se da ćemo u aprilu, za kada je najavljeno novo okupljanje, sve to konkretizovati. Do tada, saradnja se bazira na individualnom nivou. Neki sarađuju, neki manje sarađuju a neki ne sarađuju uopšte. Što je opet dobro, najbitnije je da jedni drugima ne odmažemo, jer mislim da ima mesta za sve. Što se tiče Smart Office-a i činjenice da smo bili prvi prostor u Srbiji koji se otvorio, svakako imponuje kada smo svrstani među pionire coworking koncepta kod nas ali to je svakako i obavezujuće. Ja sam se odmah navukao na taj coworking “virus” i za mene leka nema. Nameravam da se bavim ovime još dugo i da promovišem coworking na najbolji mogući način a nadam se da će Smart Office i njegova zajednica rasti iz dana u dan. Trenutno radimo na tome da se preselimo u još veći prostor nego gde smo sada i nadam se da ćemo u tome uspeti. Nije lako ali uz podršku naše domaće i celokupne svetske i evropske coworking zajednice, verujem da ćemo uspeti.      

NOVI.BA: Prije dva dana dobio si nagradu “Coworking Europe Best Community Action Award”, to je super, kako se osjećaš zbog toga?

Pa lep je osećaj. Nagrade su super stvar pogotovu kada nisu nameštene (smijeh). Šalim se malo. Rekoše mi da je bilo jednoglasno odlučeno od strane žirija da nagrada bude dodeljena Smart Office-u. Kada tako nešto čujete, ne može da vam ne bude lepo i da se ne osećate ponosno. Lepo je i kada vam ljudi prilaze i čestitaju ali ne samo zbog nagrade nego zbog onoga šta ta nagrada zaista predstavlja. Mnogo je bitnija suština te nagrade nego sam nagrada. A to je da se nekome pomoglo. Izuzetno sam ponosan i na svoj tim bez kojeg ne bih ništa postigao. Najvrednija stvar coworkinga su ljudi i ta zajednica koja se stvara. Jer da nije bilo te zajednice, ne bi bilo ni eventa koji smo organizovali i za koji smo dobili nagradu. Kroz coworking sam upoznao mnogo ljudi a mnogi od njih su mi postali i prijatelji. To se pokazalo i na Coworking Europe konferenciji. Energija ljudi je bila neverovatna i svako na svoj način doprinosi da coworking bude pokret koji menja svet na bolje. Naša Alpe Adria Coworking ekipa koja je bila na konferenciji se potrudila da na dostojan način predstavi ceo naš region, da budemo prepoznati kao relevantni na svetskoj coworking mapi. Mislim da smo u tome uspeli a nagrada koju smo mi dobili, svakako će tome dodatno da doprinese.   

NOVI.BA: Šta misli o trenutnoj coworking situaciji u BiH? I u Hrvatskoj?

Mislim da su naše komšije odlični primeri da ako postoji volja, onda postoji i način. Već sam spomenuo da naše sredine generalno nisu preterano otvorene za nove trendove i koncepte. I kada uzmemo u obzir i tešku ekonomsku situaciju koja traje već više od 25 godina, onda su za mene svi ti ljudi koji se bave coworkingom heroji. Nest71 u Sarajevu, Coworking Brdo u Tuzli, Smart Office u Banja Luci i ostale inicijative pokazuju da BiH nema samo viceve o Bosancima nego da tamo ima i nekih nadarenih, kreativnih i pametnih ljudi koji su vredni i radni. I u Hrvatskoj je ista situacija. Pored Zagreba koji ima nekoliko prostora kao sto su BIZ Košnica i Impact Hub, u Hrvatskoj se otvaraju i prostori u primorskim mestima kao što su Split i Rovinj i tamo spajaju Work & Travel koncept koji je u ekspanziji zbog velikog broja platformi koje okupljaju digitalne nomade. Mislim da je to sjajno i da bi Coliving & Coworking mogli značajno da doprinesu razvoju lokalnih zajednica.     

NOVI.BA: Da li planirate organizovati Coworking Balkans Conference? To bi bilo super!

Coworking je pokazao da granice za njega ne postoje. Čak ni na prostoru bivše Jugoslavije gde nam je definisanje granica otelo poslednjih 25 godina. Mi koji se bavimo coworkingom smo se spojili, pomažemo se i imamo ideje i inicijative kako da tu saradnju dodatno unapredimo. I o tome stalno pričamo što je jako bitno. Balkanska Coworking konferencija će se sigurno desiti i ja joj se nadam sledeće godine. Ko će je organizovati – pa svi mi! Jedino tako ima smisla. Mislim da će to biti dobar test za nas da organizujemo konferenciju koja će pokazati da li možemo da budemo domaćini i nekoj od sledećih evropskih coworking konferencija. A možda i nekoj svetskoj, što da ne. Dream big to achieve big!    

Ne propustite