Kako je Niko postao neko

Piše: Jelena Trajković (Sportklub)

Niko Rozberg je u nedelju postao 33. šampion u istoriji Formule 1. I zbog toga moram da se vratim desetak godina unazad, u vreme kada sam tek počinjala svoju novinarsku karijeru u dnevnom sportskom listu „Sport“.

Ne želeći da svaki dan uzimam izjave vozača sa raznih sajtova, rešila sam da čitaocima predstavim buduće zvezde auto-moto sporta. Došla sam na ideju da kontaktiram vodeće vozače iz GP2 serije i pokušam da organizujem intervjue sa nekima od njih, a Rozberg se očekivano našao na među njima. Potvrdan odgovor sam dobila vrlo brzo i tako ujedno došla do svog prvog velikog intervjua.

U to vreme, Rozberg se borio za titulu u GP2 seriji i bio je test vozač Vilijamsa, tima za koji je njegov otac Keke osvojio titulu 1982. godine. Šampion GP2 seriji je postao te 2005. godine i sasvim zasluženo dobio mesto u Vilijamsu za narednu sezonu. Tada sam se poslužila igrom reči zahvaljući njegovom imenu, pa sam smislila naslov „Niko će biti neko“.

Niko u međuvremenu jeste postao neko, ali ne baš to što sam ja zamislila kada je ta vest objavljena 2006. godine. Stvarno sam tada mislila da će jednog dana kao njegov otac postati šampion, ali sam kako je vreme odmicalo ozbiljno počela da sumnjam u njega. Pri prelasku iz GP2 serije u Formulu 1 izgledalo mi je kao da je izgubio onu agresivnost koja ga je do tada krasila.

Tokom četiri sezone u Vilijamsu je imao samo jedan trenutak sjaja, i to na Velikoj nagradi Australije 2008. godine, kada se prvi put našao na pobedničkom postolju. Napredovao je po prelasku u Mercedes 2010. godine, bio je bolji od Mihaela Šumahera, ali to nije bilo to. Međutim, nešto se promenilo Hamiltonovim dolaskom u tim, pošto je on počeo da budi Rozberga.

Ako realno pogledamo, Formula 1 nije samo njega lišila agesivnosti, postoji veliki broj vozača kojima se ista stvar desila. Očigledan izuzetak je Maks Ferstapen, koji je pre ulaska u Formulu 1 imao tek jednu sezonu u jednosedima, pa mu je agresivnost bila način da se lakše prilagodi na svet mnogo starijih vozača od njega. 

Današnja Formula 1 je takva da se sve svodi na to kakav ko ima bolid, a da se tek u nepredviđenim okolnostima vidi ko je stvarno kakav vozač. Rozberg možda ne poseduje talenat kao njegov timski kolega i dojučerašnji šampion Luis Hamilton ili Sebastijan Fetel, ali je izuzetno dobar vozač i to je konačno pokazao ove sezone.

Ono što je još ranije pokazao jeste da ozbiljno preti svom ocu Kekeu po pitanju toga ko je bolji vozač od njih dvojice. Vozače iz različitih era je teško porediti, ali po rezultatima stariji Rozberg ne može ni da priđe mlađem. Na putu do svoje jedine titule, Keke je upisao samo jedan trijumf, a ukupno pet puta se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, što je Niko nadmašio pre dve godine pobedom na Velikoj nagradi Austrije.

Od tada, Rozberg junior je upisao još 17 pobeda i tako potvrdio da su ga mnogi potcenili, a to nije mogao bolje da im pokaže nego osvajanjem titule ispred očiglednog favorita. Na kraju je Rozberga i Hamiltona delilo samo pet bodova, a iako bi mnogi rekli da bi sve bilo drugačije da se Britancu nije pokvario motor u Maleziji, istina je da je titula odlučena na drugi način.

Rozberg je do svog najvećeg uspeha karijere došao svojom konstantnošću. Hamilton jeste imao više problema sa pouzdanošću svog bolida, ali na to nije mogao da utiče. Kada se pogleda ono na šta je svaki od njih dvojice mogao da utiče, nemački vozač je po tom pitanju bio bez premca. Prevagu na Rozbergovu stranu doneli su startovi – Nemac je u tim trenucima malo grešio, dok je Hamilton gubio mnogo.

Vratimo se samo na Veliku nagradu Japana, koja je usledila posle Hamiltonovog odustajanja u Maleziji. Šta se desilo na startu? Rozberg je odlično krenuo sa pol pozicije, dok je njegov timski kolega pao na osmo mesto i na kraju je uspeo da se domogne treće pozicije, pošto je konstantno napadao Ferstapena u samom finišu. Da je bolje startovao, ne bi bio u toj poziciji, verovatno bi osvojio i nekoliko bodova više, a možda čak i izazvao Rozberga u borbi za pobedu, ko zna...

Ali, Rozberg se i te kako mnogo pitao i prvi put od početka dominacije Mercedesa u Formuli 1 izgledalo je da je on taj koji kontroliše stvari. Jeste pre dve godine u više navrata vodio u generalnom plasmanu i imao šansu za titulu do poslednje trke, ali sada se videlo koliko je napredovao od tada. Pokazao je zrelost i smirenost, čak i u teškim trenucima, kao posle odustajanja sa Velike nagrade Španije, kada su on i Hamilton jedan drugoga izbacili sa staze.

Išao je od trke do trke i nije razmišljao o onome što sledi posle. Novinari su toliko tokom leta pokušavali da od njega izvuku neku izjavu po pitanju šansi za titulu, ali je uporno govorio da nije vreme za priču o tome. Borbu za titulu, ipak, ne odlučuje jedna trka, već 21, a u toj igri Rozbergu ove godine nije bilo ravnog. 

Na početku sezone je bilo jasno da je Hamilton izgubio motivaciju posle osvojene treće titule, a isto se desilo i posle letnje pauze. Kada je ulog titula, takve stvari ne smeju da se dešavaju, pošto uvek postoji neko ko vreba svoju šansu, a Rozberg je ove sezone bio motivisaniji nego ikada ranije. Verovatno mu je bilo potrebno da prošle godine ubedljivo bude poražen u borbi za titulu, da bi naučio pouku i ove sezone ispravio greške. Slično kao Mark Markes u Moto GP šampionatu.

Rezultat toga se video u njegovim rezultatima – započeo je sezonu nizom od četiri trijumfa, a potom je upisao još pet pobeda, pet drugih mesta i dva treća, a najlošiji rezultat bilo mu je sedmo mesto u Monaku, kada se izuzme odustajanje na stazi „Katalunja“. Upravo trka na ulicama Monte Karla je posebna priča, pošto demantuje sve one teorije zavere da je Mercedes ove godine favorizovao Rozberga, a sabotirao Hamiltona. 

Tada su Rozbergu iz boksa poručili da pusti svog timskog kolegu u ranoj fazi trke, pošto je bio brži, čemu se novi šampion Formule 1 povinovao. Na taj način je Britancu prokrčio put do pobede, do koje je došao posle greške mehaničara Red Bula koji su koštali Danijela Rikarda vođstva, a tako i trijumfa. Ako je Hamilton bio brži, što ga nije pretekao, zašto je bilo potrebno da tim naredi da ga propusti? Rozberg je već tada sigurno vodio u generalnom plasmanu, ali je u borbi za titulu svaki bod važan, svi to znaju.

Nemac je od tada izvukao pouku i mučio je svog kolegu kada bi se našli u duelu. To smo posebno mogli da vidimo na „Red Bul ringu“, kada je došlo do kontakta između njih dvojice u borbi za trijumf. Tada je Hamilton pokušao da pretekne Rozberga u drugoj krivini, a Nemac nije kočio i udario je pravo u njega. Epilog toga je da je Hamilton pobedio, a Rozberg kao četvrtoplasirani prošao kroz cilj.

Branilac titule je baš u Austriji započeo niz od tri trijumfa zaredom, a potom je Rozberg uradio isto u Belgiji, Italiji i Singapuru. Ako nekima neke stvari nisu bile jasne do trke pod reflektorima staze „Marina bej“, Rozberg je na Velikoj nagradi Singapura pokazao koliko želi titulu. Tada je ostvario jednu od svojih najvrednijih pobeda, a sigurno najdominantniju u karijeri, da bi potom usledio njegov neverovatan povratak u Maleziji.

Posle kontakta na startu sa Fetelom u Sepangu, Rozberg je pao na samo začelje, ali ga to tada, za razliku od nekih sličnih situacija u prošlosti, nije nateralo da odustane. Postepeno je napredovao, a potom je čak i došao do podijuma zahvaljujući odustajanju svog timskog kolege zbog kvara motora. Pobedom nedelju dana kasnije u Japanu napravio je ključnu prednost u borbi za titulu i od tada je u potpunosti kontrolisao situaciju. 

Pustio je Hamiltona da juri zaostatak, a Britanac jer uradio sve što je mogao – pobedio je na četiri poslednje trke sezone, ali mu je za titulu bila potrebna i sreća. Ona je ovoga puta izostala je je novi šampion na svakoj od te četiri trke bio odmah iza njega, pa je u Abu Dabiju dobio priliku da proslavi najveći uspeh svoje karijere. Titulu je u potpunosti zaslužio ostavivši sve svoje neuspehe u prošlosti i krenuvši od nule. Sada je na njegovim rivalima da shvate koliko ozbiljna pretnja je postao, da bi ljubitelji Formule 1 imali priliku da vide veća uzbuđenja nego što je slučaj ove sezone. Jer, ipak, Niko je postao neko.