"Nikad nisam htio djevojku, nazovimo to, na jedno veče"

Nikad nisam htio djevojku, nazovimo to "na jedno veče", koju nikad više ne bi vidio, niti bi me se sjetila ikada više. Htio sam onakvu s kojom bih mogao da budem ono što jesam, da pričam o svemu, da se glupiramo, sjedimo na klupi do kasno u noć i smrzavamo se, šetamo, da pokažemo prave emocije jedno drugom, da gledamo film i ne odgledamo ga jer bi se počeli ljubiti, da me nazove samo da mi kaže da me voli, da kada se probudim, da vidim njenu poruku i budem srećan. Da je mogu zagrliti jako i reći joj da je moja! Boriti se za nju, kad je najteže da je uz mene, da zajedno sve prođemo u životu, da mi je vijerna, da me voli onakvog kakav jesam, kad mi je najteže da bude tu. Da iz njenih usta čujem ono iskreno "volim te"! ... Naravno tako nešto je veoma teško naći, a još teže i sačuvati.