Mrzite ih koliko god hoćete, ali oni su prvi! RB Leipzig...

Kao što reče trener Borusije Dortmund Tomas Tuhel: Gledam Lajpcig, vidim Lester. Možda je na pomolu nova senzacija u svetskom fudbalu. Mnogi ih mrze, ali oni su prvi

Kada je 19. maja 2009. godine osnovan klub RB Lajpcig, niko nije mogao da očekuje da će im sedam i po godina kasnije u leđa na tabeli Bundeslige gledati Bajern Minhen i Borusija Dortmund. U ovom trenutku, oni su najomraženiji klub u Nemačkoj, mrze ih čak i više od Bajerna, koji je uzimao najbolje igrače konkurentskim klubovima. Razlog? Svi ih vide kao veštačku tvorevinu koja preti da uništi fudbal.

Ali da li je baš tako? Da li je sve u novcu ili ima nešto i u čuvenoj nemačkoj organizaciji i planiranju?

Pre osnivanja kluba u Lajpcigu, Diter Matešić sa svojim saradnicima tražio je najbolju lokaciju da započne biznis, tj. da osnuje klub. Razmatrali su se Hamburg, Minhen i Diseldorf, a na kraju je izbor pao na Lajpcig jer je Matešiću tako sugerisao čuveni Franc Bekenbauer. Kajzer nije pogrešio. On nikada ne greši. U Lajpcigu je inače osnovan Fudbalski savez Nemačke, a iz tog grada bio je i prvi šampion Nemačke (VFL Lajpcig, 1903. godine). 

Tri godine ranije Matešić je pokušao da kupi Sahen Lajpcig, ali nije uspeo, baš kao ni sa Fortunom Diseldorf, imao je problem i sa navijačima, dok je St Pauli otpao zbog fanova i njihovih radikalno levih stavova.

Na kraju su rešili da osnuju svoj klub jer Nemačka fudbalska federacija ne dozvoljava promenu imena nekog kluba, a Matešić je želeo da se u imenu kluba nađe RB. A onda je došao problem i sa grba kluba, pošto fudbalska asocijacija Saksonije svaki predlog odbijala kao kopiju korporativnog logoa. Rešenje je nađeno u maju 2010. godine, kada su malo promenili izgled grba i sa njim nastupali dok nisu došli do Cvajte – tada su ponovo morali da menjaju jer se umešao nacionalni savez.

Bilo je jasno posle nekoliko sezona da će ovaj klub pisati stranice istorije, a kada su 2014. godine izborili plasman u Cvajtu, postali su jedini klub od osnovanja treće lige koji je iz prvog pokušaja otišao u viši rang takmičenja.

Za ulazak u Bundesligu prošle sezone svakako je najzaslužnija saradnja sa „bratskim klubom“ Salcburgom, koji je poslao veliki broj igrača u Lajpcig. Naravno, vlasnik oba kluba je ista kompanija, koja je uvidela da će lakše i brže doći do novca i uspeha u Nemačkoj, nego u Austriji.

Ralf Rangnik bio je zadužen da ekipu dovede do elitnog ranga takmičenja, a onda je od strane uprave postavljen za sportskog direktora i taj posao obavlja maestralno. Za trenera je ove sezone postavljen Ralf Hasenhitl i to na insistiranje Ralfa Rangnika, koji je bio ubeđen da je Austrijanac najbolje moguće rešenje jer je poznat kao jedan od stručnjaka koji najbolje postavlja defanzivu (radio je u Ingolštatu tri sezone i prošle je obezbedio opstanak u Bundesligi bez maltene ikakvih ulaganja). Ispostavilo se da je napravljena dobitna kombinacija.

Od samog osnivanja klub je imao jasnu ideju i cilj, a poslednjih godina je postavljen savršen sistem. Dovode se samo mladi igrači do 23 godine, a da je to zaista tako, potvrđuje pravilnik kluba koji nijednom nije prekršen do sada. Mladi i talentovani fudbaleri koji mogu da nose Lajpcig u budućnosti i na kojima bi mogli da zarade dosta novca.

Tako su od 2014. godine kupljeni Sabicer, Ilsanker, Forsberg, Zelke, Deme, Kalmar, Kedira, Burk, Bernardo, Poulsen, Verner, Keita… Imali su još mnogo ideja i želja Rangnik i njegovi saradnici, a one nisu ostvarene zbog finansija.

Da, dobro ste videli, finansija. U pitanju je novac i još jedno zlatno pravilo Lajpciga, nijedan igrač ne može da ima veću nedeljnu platu od 50.000 evra (2.500.000 evra godišnje, sa bonusima ne sme da pređe tri miliona). Zbog toga su propali neki transferi, pošto zahteve nisu želeli da spuste Kevin Foland, Bril Embolo, Bernd Leno, ali i Mario Gece, zbog koga je Rangnik želeo da prekrši prvo pravilo, ali zbog drugog se odustalo od posla, pa se “bludni sin“ vratio kući na Vestfalen. Prosek godina igrača Lajpciga je ove sezone 23,8.

Sada će se i to promeniti jer je Rangnik odlučio da se budžet za plate poveća, pošto Lajpcig nije u top 8 klubova kada je u pitanju budžet za plate igrača u Bundesligi. Sa ovim povećanjem biće još konkurentiji kada su u pitanju transferi i dolasci mladih igrača, a lakše će moći da zadrže najbolje fudbalere i, kako je Rangnik rekao “one koji su najzaslužniji za sve što se dešava i ulazak u Bundesligu i prvo mesto na tabeli“.

A ova sezona je posebna priča za Lajpcig, videćemo samo hoće li se završiti na spektakularan način osvajanjem titule, na odličan način plasmanom u Ligu šampiona ili vrlo dobro plasmanom u Ligu Evrope. Posle 11. kola nalaze se na prvom mestu na tabeli, nemaju poraz i postali su prvi tim u istoriji nemačkog fudbala koji je neporažen posle 11 mečeva, a da mu je to prva sezona u Bundesligi. A Lajpcig je postao i prvi klub iz istočne Nemačke koji se nalazi na liderskoj poziciji još od Hanze iz Roštoka koja je bila lider 31. avgusta 1991. godine.

Do sada imaju osam pobeda i tri remija, a dobili su poslednjih šest mečeva. Hasenhitl forsira formaciju sa četvoricom u poslednjoj liniji, dva zadnja vezna, koje uglavnom igraju Keita i Deme, s tim da vezista iz Gvineje češće ide napred, a ispred njih igraju Forsberg i Sabicer, dok su u napadu Poulsen i Verner. Svi igraju u odličnoj formi, besprekorno se odrađuju defanzivni zadaci i svi se vraćaju bez pogovora da pomognu u odbrani. Primili su samo devet golova do sada, a savladali su Borusiju Dortmund, Bajer Leverkuzen, Volfsburg, a veliki okršaj sa Bajernom očekuje ih u 17. kolu. 

Posle 11. kola Tomas Tuhel je u izjavi za nemačke medije rekao da “gleda Lajpcig, a vidi Lester“. Da li je u pravu? Trener milionera je rekao da svi Lajpcig moraju da shvate ozbiljno, da svi znaju šta se desilo prošle sezone u Engleskoj i da je to moguće.

Naravno, ne pita se samo Lajpcig, pitaju se i Bajern i Borusija Dortmund, ali jasno je da će ovaj klub i u budućnosti predstavljati velikog rivala najvećima u borbi za trofeje.

U Nemačkoj ih niko ne voli, stavljaju se transparenti kojima se negoduje protiv Lajpciga, navijači Borusije Dortmund nisu otišli na gostovanje u Lajpcig… A evo razloga zašto je tako. Nemačka tradicija je vezana za navijače i članove i pravilo Bundeslige 50+1 koje im omogućava većinsku kontrolu nad klubom i investitori ne mogu jednostavno da dođu i kupe klub kao recimo Čelsi ili PSŽ. Klub ne može da se zove po sponzoru, sem ako taj investitor nije u klubu više od 20 godina kao u slučaju Bajera. Pa kako onda Lajpcig igra u Bundesligi? Zaobišli su sva pravila, RB je u stvari RasenBallsport, članovi kluba su u stvari radnici kompanije koji plaćaju članarinu od 1.000 evra umesto 30-50 koliko ona iznosi u drugim klubovima, a novi članovi se mogu odbiti bez ikakvog obrazloženja.

Ali opet, kako su Nemci dozvolili ovo i da li je ovo kraj fudbala na koji smo navikli u Nemačkoj? Prvi čovek DFB Volgang Niersbah rekao je da ne vidi ništa sporno u tome što je Lajpcig uradio, a Franc Bekenbauer je izjavio da će Lajpcig biti najveći rival Bajernu u narednih 25 godina. Zašto 25? Do 2040. godine je zvanično zakupljeno ime Centralstadiona u Lajpcigu, a posle toga ćemo videti šta će biti… Verovatno će sagraditi novi stadion i nastaviti, pošto je Matešić rekao da je u ovom trenutku razlika između Bajerna i njegovog kluba samo u 100 godina tradicije, koja će nestati za 300 godina, jer će tada i Lajpcig imati bogatu istoriju kojom će moći da se pohvali.

A da li će navijači moći tada da se hvale da je Lajpcig prvi put bio šampion Nemačke u sezoni 2016/17