Koga bi još trebalo strijeljati ?

Bio jedan naš čojo pa često kazivao da bi volio strijeljati dvojicu ljudi:

1/ onog koji je izmislio žiro-račun i
2/ onog koji je izmislio tijesne farmerke.

Naučili mi ići na redakcijsku blagajnu istog jutra kad iziđe novina s kakvim našim tekstićem ili pjesmicom pa honorar dobijati odmah, na ruke, bez ikakvog čekanja i birokratkog izmotavanja. Kad ono - žiro-račun !? Od sekretarice-blagajnice Enise na Službu društvenog knjigovodstva, od Službe društvenog knjigovodstva na banku - a svuđe mora odstajati dan-dva, da se prišarafi - a ti stani u red i čekaj, sve u strijepnji da li je honorar 'legao' ili nije.

Strijeljati - nego šta !

A bila izišla takva moda da su na muškarcu mogle biti lijepe samo - uske farmerke. Široke farmerke - bježe cure od tebe, sa pedeset metara, ni lice da ti vide, ni u oči da te pogledaju. A to što tebe kolje u međunožju, što utuče mošnice i u njima jaja - to ko biva nema veze. Ženskinju je to, iz objektivnih razloga, bilo okej i super: skrivalo viškove, bolje isticalo obline. A vi, momci, durajte. Pa uvečer, pred spavanje, puderom po mudima, ko što ono mame bebama rade kad im se od mokraće razjede međunožje.

Pa ko ga ne bi strijeljo ?

Često mi se u ovim staračkim godinama dogodi da onoj dvojici poželim pridružiti još jednog hablećinu: majstora koji je sjedalicu i poklopac na klozetskoj šolji montirao tako da se ne mogu nasloniti na zid nego sve padaju po šolji ! Pa ili ćeš mokriti po njima, ili ih, dok mokriš, pridržavati slobodnom rukom. Ako je to majstor, onda sam ja žirafa ! 

Strijeljanje, nego šta !