''Izlazim is busa, slušalice u ušima, muzika pojačana do kraja''

Izlazim is busa, slušalice u ušima, muzika pojacana do kraja, ljuta na sve živo, kasnim na fakultet, ne primjecujem ništa oko sebe. Samo što sam zakoracila na put da odem do stanice tramvaja osjetim da me neko vuce za rukav i bukvalno me povlaci unazad. Pogledam vidim neku babu, pomisljam ko zna zbog kakvih gluposti me zaustavlja dokona baba, nadrndano skidam slušalice da cujem šta hoce kad cujem zvuk tramvaja koji mi zvoni i bukvalno koci tik do mene. Da me ona nije povukla tramvaj bi me udario. Više sam bila ljuta na sebe zbog loših misli prema njoj nego zbog svoje nepažnje. Hvala joj!