'Sa mnom u sobi je ležao dečko mojih godina i od prvog dana smo tamo bili zajedno'

Imam 19 godina, naglo sam oboljela i završila u bolnici, tamo sam tako reći ležala čitava tri mjeseca. Bila sam kao kod kuće već. Nema ko me nije znao ili ja njega. Baš sam se udomaćila totalno, sa mnom u sobi je ležao dečko mojih godina i od prvog dana smo tamo bili zajedno, baš smo stekli lijepo prijateljstvo i bilo nam je super. Nije baš da je bio tip dečka sa kojim bih ja bila. Više sam ga gledala kao prijatelja. Nekako smo se zbližili sve više i više, ja sam bila totalno mokra dole, kako je to sve teklo neću u detalje. Samo znam da smo završili u wc-u, u bolnici. Bili smo zajedno u toj kabini, mislila sam da ćemo se samo ljubiti iskreno falili su mi poljupci od druge osobe isto tako i nježnosti. Znao je da sam još nevina i da to želim napraviti sa osobom koju volim. Ali ga to nije spriječavalo da me uspije nagovoriti da to napravimo u toj kabini. Nisam se nikako mogla opustiti i bilo mi je jako teško. U par navrata sam htjela odustati, ali me on molio da ne prestajemo. Nije bilo toliko strašno niti me bolilo nego me bilo sram, od tih ljudi koji su vidjeli kako izlazimo zajedno iz kabine, i od mojih roditelja jer im je rekla sestra medicinska da nas nije bilo i odakle smo izašli. Sa tatom nikako nisam htjela razgovarati o tome, ali jesam sa mamom. Imala je razumijevanja za mene i shvatila me kao žena ženu, ali je ipak bila zatražila premještaj u drugu bolnicu još tih mjesec dana dok ne ozdravim jer im se taj dečko nije nikako sviđao.