"Kad bi mu svi rekli da je dosadan ja bi mu rekla da je interesantan"

Kad bi mu svi rekli da je dosadan ja bi mu rekla da je interesantan. Kad bi ga svi vrijeđali ja bih bila na njegovoj strani. Kad bi se razbolio u gluho doba noći ja bi došla da mu pomognem. Kad bi htio dići ruke od života ja bi mu govorila da će svanuti bolje sutra. Pokušala bi ga izvući iz tamnih dana. Branila bi ga svim svojim bićem jer je on neiskvarena osoba koja svima misli dobro a ne shvata da nisu svi takvi. Bila bi mu desna ruka, rame za plakanje... samo da mi pruži priliku. Inače ne znam pisati o drugima ali kada se o njemu radi riječi same teku, valjda što nikad nikome nisam rekla šta mi je na duši, svaka sitnica me guši i ne znam do kad ću ovako. A valjda to tako treba da bude, on je moj iako ga nikad nemam.