Kriza na Kosovu sve jača a o izborima ni riječi

Politička kriza na Kosovu, prema oceni analitičara i poznavalaca kosovske situacije, ocenjena je kao najveća kriza u kosovskoj državi i društvu, nakon rata 1999. godine. Halil Matoshi, kolumnista i politički analitičar smatra da ova velika institucionalna, politička i moralna kriza, ima svoje korene u stvaranju vladajuće koalicije između Demokratske partije Kosova (PDK) - Demokratskog saveza Kosova (LDK), jer je LDK promenio stranu i napustio opozicioni blok VLAN.

Istovremeno, univerzitetski profesor sociologije i analitičar Artan Muhaxhiri ocenjuje da je politička kriza na Kosovu dostigla najviši nivo, nakon što su  se i pozicija i opozicija utvrdili u njihovim ekstremnim pozicijama. Vlada je pooštrila retoriku, dok opozicija ne odustaje od svojih zahteva. Muhaxhiri kaže da je vladajuća koalicija pogrešila što je vodila netransparentan dijalog u Briselu, koji je rezultirao potpisivanjem važnog Sporazuma o zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu. S druge strane, ističe on, opozicija je nije reagovala na vreme i sada želi da zaustavi projekat, koji je realno nemoguće vratiti nazad, zato što je nakon dugog i mučnog procesa harmonizovano mnogo interesa Kosova, Srbije u Evropske unije.

Halil Matoshi smatra da se blokada institucija nije samo partijska borba, već se opozicija, praktično, bori protiv nezavisnih državnih institucija, kao što je Skupština. On iznosi dve mogućnosti za izlazak iz krize, koje “nažalost ne koristi aktuelna politička klasa”.

- Kriza legitimiteta vlasti -

 “Eventualno slanje Sporazuma na interpretaciju ili savet Venecijanskoj komisiji, koja je jedna jako kredibilna nezavisna komisija.... Druga mogućnost ostaju vanredni izbori, ali ne brzo zato što u ovoj haotičnoj situaciji ne samo da bi bilo fabrikovanja slobodnih glasova, nego može doći i do veoma napete situacije. Vanredni izbori nakon 7-8 meseci znači sledeće godine, uz sporazum između partiija i bez ostavke Vlade, zbog međunarodnih procesa kroz koje prolazi Kosovo”, kaže Matoshi za Anadolu Agency.

On ocenjuje da vlast ima krizu legitimiteta iako je izabrana legalno i slobodnim glasovima na izborima ocenjenim kao najboljim do sada na Kosovu. Međutim, Matoshi smatra da su novi izbori jedna od opcija zato što aktuelna vlada, po njemu nije prirodna, napravljena je na silu kako bi započela i završila međunardone procese, ali ne i socijalni mir i političku stabilnost unutar zemlje.

Artan Muhaxhiri ističe da su minimalne šanse za izbore na Kosovu, zato što su svi važni politički faktori protiv te ideje. On tu konstataciju obrazlaže činjenicom, da na Kosovu o izborima odlučuju domaći političari, ali i međunarodna zajednica jer je država Kosovo zajednički projekat Kosovara i međunarodnjaka.

 “Trenutno ne postoje indicije da može biti novih izbora zato što je parlamentarna većina protiv izbora, kao i predstavnici jakih država, naših strateških partnera poput Amerike, Nemačke i drugih, jer novi izbori mogu još jednom dovesti do problematike koja se dogodila prošle godine, šestomesečne blokade i veštačke koalicije”, kaže Muhaxhiri.

I “Srpska lista”, članica vladajuće koalicije, smatra da je trenutna politička situacija na Kosovu jako kompleksna, ali da za njeno rešenje nisu potrebni novi izbori.

 “Postoji volja da se ova kriza prevaziđe i mislim da će se sigurno prevazići. Smatram da za prevremenim parlamentarnim izborima nema potrebe, niti postoje razlozi, jer imamo 89 poslanika koji žele da rade svoj posao, 89 poslanika koji žele da predstavljaju svoje biračko telo, dakle one građane koji su ih birali na poslednjim parlamentarnim izborima”, kaže za AA Slavko Simić, predsednik “Srpske liste” i šef poslaničke grupe tog političkog subjekta u Skupštini Kosova.

On je ističe da poštuje mandat svakog poslanika, bez obzira da li je iz opozicije ili pozicije, ali da ne poštuje one koji koriste svoj mandat da bi izazivali incidenete u Skupštini ili bilo kojoj drugoj instituciji.

- Podrška Brisela -

“Kriza može da se prevaziđe tako što bezbedonosne strukture jednostavno mogu da nam obezbede uslove za rad, dakle, policija i sve druge relevantne institucije koje treba da pruže bezbednost”, kaže Simić.

Po njegovim rečima kontrola poslanika, novinara i osoblja Skupštine na ulazu u Skupstinu morala bi biti mnogo ozbiljnija.

Sociolog i analitičar Artan Muhaxhiri naglašava da bi u geopolitičkom kontekstu Balkana, veća stabilnost bila garancija i veće podrške Brisela. Kosovo i Srbija, osim što se takmiče međusobno, takmiče se i ko će više profitirati od Brisela. Zbog toga se stabilnost ili destabilnost vidi kao opasnost za povećanje ili smanjenje podrške Brisela ovim dvema zemljama.

“Svakako i te krize mogu biti razumljive zato što se sada očekuje da i Srbija ima problema kada bude redefinisala Ustav i kada Kosovo ne bude njen deo, kao što je bilo do sada. Na Kosovu verujemo da i kosovska opozicija zna taj problem, ali je potpuno nejasan njen pristup, koja je stvorila mnogo političkih protivnika”, kaže Muhaxhiri.

Kosovska opozicija je najavila da će nastaviti sa blokadom rada Skupštine, dok se ne ispune njihovi zahtevi da se povuku Briselski sporazumi sa Srbijom i Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom.