Od nje je sve počelo: Ovo je bila prva jugoslovenska starleta (VIDEO)

Beograđanka. Žena koja se prvo počela baviti filmom, snimila nekoliko sitnih uloga, ali njen pravi talenat je bio u tome što je voljela da je fotografišu i što su paparaci voljeli da je prate.

"Fotoreporteri su me opsedali, a ja sam uživala da vidim sebe u novinama i naprosto sam se gušila u svojim slikama. Nisam uporna osoba i često sam se bavila čas ovim, čas onim, a i sada ne znam tačno što ću još biti".

"Uvek se o meni pisalo da sam jugoslavenski simbol seksa, neuništiva, nezamenljiva", prisjeća se Zorica Gajdaš.

"Svesna sam da nisam ništa naročito napravila na filmu, ali sam zato u to vreme bila najslikanija glumica. Snimila sam preko 40 filmova, ali to nisu bile zapažene uloge već epizodne. A sada, kad bih u zrelim godinama mogla napraviti nešto pravo, odustala sam od svega. Ja sam jednostavno takav tip. Sve radim samo dokle meni paše".

Žena koja je žarila i palila Jugoslavijom ima samo jednu zajedničku stvar sa današnjim starletama, a to je želja da izađe na naslovnim stranama. Ali tu sva sličnost prestaje.

Za razliku od današnje klasične starlete, Zorica je imala talenat ka glumi, ali ne i pretjerane volje da izgura priču do kraja.

"Danas se glumica pojavi u jednoj televizijskoj emisiji ili u jednom filmu i već sutradan zaboravite kako izgleda.  U ono vreme dok sam bila popularna, kad bih ušla u restoran, svi bi ustajali od stolova, zaustavljali su automobile na ulici, dobacivali, prepoznavali me. To mi je godilo, bila sam srećna".

Sjetite se, tih godina nije bilo selfija, nije bilo društvenih mreža i ukoliko je Zorica bila starleta (a bila je) koju su obožavali, znači da je zaista imala to "nešto" što je privlačilo ljude.

"U to vreme su moje slike izlazile dnevno u dva tri lista, a obavezno je jednom nedeljno bila i naslovna strana sa mnom. I onda čim ustanem odmah odem da kupim sve novine da vidim koja mi je slika objavljena. Uvek sam bila oduševljena, jer kažu da sam fotogenična, a fotoreporteri su me naprosto opsedali. Uživala sam u tome, imala sam puno novina oko sebe, gušila sam se u njima i svojim slikama. Bilo je to doba Merilin Monro i Bridžit Bardo, prije 22 godine, i tako sam ja bila ne slična njima, ali su me upoređivali, bila sam zanimljivija, imala sam nešto specifično u sebi.

Zorica je bila patrijahalno dijete sa četiri brata i sestrom, u to vrijeme trebala je sva hrabrost svijeta da se slikate obnaženo. Nije to bilo vrijeme kao sada gdje obične djevojke okolo šetaju polugole.

I kako je to sve prestalo, pitate se? Jednostavno, Zorica je odlučila da postane majka. Rodila je kćerku Leonidu i to samo iz čiste ljubavi.

"Brak je, po meni, vrlo relativna stvar. Ja na primer, ne bih mogla živeti sa nekim sa kim ću sedeti za istim stolom, peglati, prati, a da pritom on misli na drugu ženu. A to se događa".

Ljubav je ono za čim je težila u životu i to je uvijek bilo najvažnije. Čim bi vidjela da jedna ljubav prestaje, tražila bi novu i odlazila. Možda je zato i ostala sama, jer nikad nije željela brak po svaku cijenu. Zbog toga je odlučila da rodi dijete, samo za sebe.

"Uvek sam bila pored osoba koje sam volela. Imala sam puno ljubavi i tu se ne mogu požaliti. Bila sam voljena, a volela sam i ja, i smatram da se u braku ta ljubav istopi. Leonidu sam rodila iz ogromne ljubavi. Tog čovjeka sam volela, nisam o njemu ništa znala, jer me nije ni interesovalo. Mislim da se ljudi ne moraju mnogo poznavati kad se toliko vole. Kad sam shvatila da mi njen otac ne odgovara, otišla sam od njega, ali sam rodila dijete i srećna sam zbog toga."