Glavuše na usijanju
BEOGRAD NA HLEBU I VODI
Glavuše na usijanju
Piše: Dejan Kožul
Leto je. Vreme kad, hteli to ili ne, odvrnemo malo ventile kako se ne bi pregrejali bilo to u lavoru ili već nekoj drugoj bari. U suprotnom šišti nam para sa svih strana. Kažu da ko se jednom opeče duva i na hladno ali to valjda vredi za one racionalne. A kad smo se mi rukovodili raciom? Pod ono „mi“ mislim na sve nas, a pod ono „nas“ na one koji ovo čitaju, koji se služe ovim jezikom, ovim slovima, pa kako god sebe nazivali.
Nije stoga slučajno što se najveći zločin, pa čak i genocid među našim narodima i narodnostima desio baš u sred leta. Pregrejao se sistem na šta se valjda i računalo tamo u nekim kancelarijama gde se sve pripremalo, a boga mi, odmaklo se baš daleko.
Evo, već je prošlo 21 godina i glave se usijaju ama baš svaku od njih. Pomuti se razum, krene para kroz uši da šišti i ono malo ljudske duše napusti nam tela, a šejtan u međuvremenu izvrši generalku ne bi li je pripremio za narednu sezonu.
Tako se i ove godine, nakon prvih većih vrućina, usijale glavuše na samu spomen da ove godine u Srebrenici neće biti dobrodošli oni koji negiraju genocid, a to „oni“ čine i predstavnici Vlade Srbije, uključujući i samog premijera.
Odluka je to organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice, koji je, čini se ipak naučio nešto iz prošlogodišnjeg iskustva pa tako sad duva u hladno, osim ako se ovom prilikom odbor, kao i načelnik opštine, Ćamil Duraković nisu rukovodili činjenicom da im u oktobru slede lokalni izbori. No, da li je zaista tako uverićemo se već sledeće godine ako se ta odluka promeni jer se odluka Vlade Srbije da ne prizna odluka Haškog suda za ljudska prava da se u Srebrenici desio genocid neće tek tako lako promeniti, ako se ikad i promeni.
Vučić je na ovu odluku odreagovao poprilično odmereno, što se ne bi moglo reći za ministre u njegovoj vladi. Ivica Dačić ističe da je to licemeran potez, Nikola Selaković (ministar pravosuđa) da ova odluka prevazilazi „svaku granicu i razuma i pristojnosti“, a Vulin, Aleksandar Vulin potencijalni ministar obrane Srbije poziva Bošnjake da dođu u Bratunac:
„Ja ću biti na komemoraciji u Bratuncu, i garantujem da im se neće desiti ono što se desilo Aleksandru Vučiću u Srebrenici, i da ću biti zajedno sa njima, i da neće poleteti nijedan kamen na njih, i da niko neće pokušati da ih ubije.“
U ovoj rečenici valja potražiti odnos Srbije naspram zločina i ako već treba isticati nečije licemerstvo onda se zaustavimo ovde.
Dakle, ministar jedne države, poziva građane druge države u tu državu da dođu i da će im on garantovati bezbednost. Suludo zvuči čak i ako ne imenujemo države i ako izostavimo odgovornost države za, u najmanju ruku nečinjenje da bi se genocid sprečio, kako je to formulisao Međunarodni sud pravde. A ako dodamo ove začine, kao i brojne druge dokaze koji govore o upletenosti Srbije u ratne sukobe u BiH i zločine počinjene na njenoj teritoriji onda to možemo pripisati nekom drugom.
I, čisto da se zna...Ovo je tek početak, odnosno zagrevanje za jednu godišnjicu. Onda slede i druge, zaključno sa Olujom. Pištaće nam tako iz glavuša čitavo leto, šištaće reči mržnje, štampaćemo majice, prilagođavati heštegove, a kad padnu prve jesenje kiše i ono malo duše šejtan nam vrati ne bi li nam bilo teže i ne bi li pokazali makar mrvu ljudskosti pitaćemo se opet: „ko nas ono zavadi?“ Doći će vam i Nikolić u Sarajevo. Nije bio, ima tome, 20 i kusur godina.
Ali pripišimo ipak sve CIA-i, MI5-ci, zaveri masona, vanzemaljaca, kloniranih dabrova, pripišimo šejtanu. Nismo mi toliko glupi da nasednemo na njegovu najveću prevaru i da poverujemo da zaista ne postoji. Postoji, kako bi prihvatio težinu naših grehova. Ili je to bio onaj drugi čiča? Ma, ne Draža, a, jeste...ima bradu. Ne taj. Onaj koji ima selfie sa onih 12 likova, apostolima ih zovu. Jebat ga sad. Valjda ovo sve opet iznova sagledati. U međuvremenu, jeste li nabavili majicu? Povukli ih iz prodaje? Ma, to samo znači da čekaju pogodniji trenutak. Budite spremni.