Umro je Partizan!

Imaju navijači Crvene Zvezde odavno pesmu za ono što se nedavno desilo na najvećim rivalom: „Došao je i taj dan, umro je Partizan“. Istina, peva se u sasvim drugom kontekstu, a kad malo razmislimo nemaju ni oni šta da pevaju jer odavno je umrla i Crvena Zvezda. Ali pre nekrologa o jednim ili drugima uvedimo se u priču.

Prvo su fudbaleri Partizana na utakmici lokalne lige izašli u majici Aleksandra Stankovića, zvanog Mutavi, sa natpisom „Dobro pamtim sve“, da bi zatim i košarkaši istog kluba učinili to isto.

Znamo da igrači s vremena na vreme izađu sa sveže odštampanim majicama na kojima se nalazi jasna poruka, koja najčešće oslikava solidarnost sa ugroženima, ili ukazuje na određene društvene probleme. Ukazivanje na važnost tog problema bi i trebalo da je svrha sporta i tu ničeg spornog nema. Naprotiv. Samo pohvalnog.

Imali su tako svojevremeno fudbaleri Partizana poruku „Svi smo uz tebe“ na majicama, a poruka je, zamislite bila upućena igraču Crvene Zvezde, Milanu Vilotiću, koji se borio sa teškom bolešću. Lepo, humano. Nosili su tako i fudbaleri Crvene Zvezde majice koje ukazuju na problem raka jajnika. Lepo, humano. Sve to, međutim, pada u vodu.

Poneli su tako fudbaleri Partizana sad majicu sa čovekom koji je stradao tek koji dan pre toga. Lepo, humano, mogli bi pomisliti da nije reč o čoveku koji je, eto i to je moguće u zemlji Srbiji, već pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od pet godina i 10 meseci zbog trgovine drogom i posedovanja oružja. I da je samo to...Poznat je bio i kao vođa neke od podgrupa navijača Partizana iako je tamo prešao u nekom od prelaznih rokova i to baš sa Zvezdinog „severa“. Običnim navijačima je to nemoguće objasniti jer se ljubav tog tipa ne menja tek tako, ako se ikada može i izmeniti. No, zato su oni obični navijači i njihovi se likovi nikad neće naći na majicama koju će nositi igrači omiljenog im kluba.

Potrošna roba, eto šta su.

Sad, baš ti „obični“ navijači su nakon ovog poteza igrača i onog nogoloptačkog i rukoloptačkog kluba posebno razočarani, a nema potrebe za tim. Partizan zaista jeste umro, ali nije se to desilo sad. Desilo se to onda kad je umrla i Crvena Zvezda, kao i brojni drugi klubovi koji su odavno prestali biti sportske institucije, a umesto toga postale su paravojne, parapolitičke i pre svega mafijaške organizacije.

A prvi, pravi simptomi da je smrt blizu mogli su se nagovestiti na vrhuncu moći, kad su se pokorile i Evropa i svet. Govorimo naravno o uspehu Crvene Zvezde, čiji navijači su se već tad dali upregnuti u nacionalističku politiku Slobodana Miloševića, pa zatim i Vuka Draškovića, da bi ih potom pod svoju kontrolu stavio Arkan, koji je opet bio pod kontrolom državnih službi, odnosno službe. Dalje se išlo samo nizbrdo. Arkan je ubijen a njegovo mesto zauzelo je desetine malih Arkana, koji su sa dozvolom države koristili armije navijača za njihove potrebe, bilo da je trebalo paliti ambasade, rušiti grad, a zauzvrat su dobili odrešene ruke da istu tu armiju koriste za dilovanje narkotika i razne druge krimi aktivnosti.

Sale Mutavi je samo jedan od njih. A kad igrači izađu na teren sa njegovim likom to govori, ne samo da je kontrolisao navijače, već da je njegov uticaj bio ogroman i na upravu kluba. Isto se dogodilo i sa Zvezdom kad su igrači izašli na teren sa likom Velibora Dunjića, za kojeg vredi gotovo isto ono što i za Mutavog. Vi si dajte malo mašti na volju pa oduzmite ili dodajte pokoje krivično delo, ali sve se svodi na isto – trgovina narkoticima, pokušaji ubistva itd.

U svemu tome boje kluba više nisu uopšte bitne, baš kao što je najmanje bitan sport. Sve se svodi na zapišavanje teritorije gde su oni nogoloptači samo pripadnici krda, a ako se kojim slučajem neki i izdvoji već će to predvodnici tog krda znati unovčiti.