Tužilaštvo BiH i ISIL

Godinama su sporazumi o priznanju krivice sa optuženima za ratne zločine izazivali kontroverze u Bosni i Hercegovini, što je pravdu i utvrđivanje istine dovodilo u pitanje. S tom ocjenom slagali su se mnogi bh. pravni eksperti.

Danas sporazumi o priznanju krivice s teroristima izazivaju iste kontroverze, a naročito u proteklom periodu kada postaju sve učestaliji.

Sporazum o priznanju krivnje je od uvođenja u krivični postupak u Bosni i Hercegovini od 2003. godine, postao jedan od ključnih instituta kao dio sveobuhvatne reforme krivičnog postupka. 

U ranijem mješovitom sistemu je sudija imao glavnu ulogu a sada glavnu ulogu u sudskom postupku imaju tužitelj i osumnjičeni, odnosno optuženi, dok sudija  više predstavlja neutralnog arbitra u ocjeni spornoga pitanja.

U nastavku donosimo neke od slučajeva sporazuma o utvrđivanju krivice, uključujući jučerašnji, kada su državno tužilaštvo i odbrana Nedžada Mujića dogovorili sporazum kojim će osumnjičeni priznati da je učestvovao u finansiranju terorističkih grupa.