Marjan Mijajlović: Ovo je 10 najboljih fudbalera moga doba

S obzirom da sam rođen 1972, a fudbal gledam od 1979, nagledao sam se igrača i igrača. 

Godine lete, fudbal se menja, ali sećanja ostaju. Odabrao sam za naše čitaoce moju evropsku desetorku iz neke druge epohe da se ne zaborave. 

Naravno da ima tu i poznatih zvezda, ali možda ima i nekih koje je malo prekrio veo zaborava. Ovo je samo moj ukus i ničiji drugi, a o ukusima ne vredi raspravljati, pogotovo kad je fudbal u pitanju. 

Ovaj put nisam stavio naše igrače jer tu se ipak gubi objektivnost pa nekom drugom prilikom to može biti i BIH desetorka ili ex Jugoslavije. Takođe, Južnoamerikanaca ima toliko da je za knjigu. 

Dakle, počinjemo uz napomenu bez Ronalda....itd. Ovo je vremeplov starijeg čike.... 

10. Krasimir Balakov

U sjajnoj reprezentaciji Bugarske iz perioda od 1994. do 1998. zna se da je Bog i batina bio Hristo Stoičkov, ali pitali su se i Lečkov, Kostadinov, Penev i svakako Balakov. Iz malog kluba Etar je otišao u Sporting, a onda ostao zauvek vezan za Štutgart za koji je igrao osam sezona. Veliki radijus kretanja, fin prijem lopte, nepogrešive asistencije i sjajni slobodnjaci. Kompletan igrač u svakom pogledu. Nije osvojio mnogo trofeja, ali srednjak po mom ukusu svakako. Znao je sve u svakom trenutku i uz svu genijalnost Stoičkova ta Bugarska ne bi bila to što jeste bez Bale. Kao trener u Grashopersu, Sent Galenu, Černomorecu, Hajduku i Kajzerslauternu  pomalo neshvaćen. Tipična sudbina vanserijskih likova.

9. Džoni Bosman

Holandski bombarder koji je tokom karijere igrajući za Ajaks, Mehelen, PSV, Anderleht, Tvente i AZ postigao 241 gol. Produkt Ajaksove škole, a za Kopljanike je dao čak 77 pogodaka u 126 utakmica. Neumoljiv strelac, nebeski skakač, tipičan centarfor starog doba. U reprezentaciji je dao 17 golova na 30 utakmica, a Marko Van Basten mu je bio rezerva na startu EURA 1988. Mogao je i više svakako, ali meni ostaje upamćen kao tobdžija iz svih oružija. 

8. Luk Nilis

Sjajni belgijski napadač. Nakupio se golova i trofeja igrajući za Anderleht i PSV. Igrao je pravi totalni fudbal i pucao iz svake pozicije. Imao je strašno jak udarac, ali i vic i potez i snagu. Sa njim na terenu nije bilo zime. Kakav je bio neka potvrde reči Ronalda jer je Brazilac rekao da nikad nije imao boljeg saigrača od Nilisa iz vremena igranja za PSV. Majstor je bio Nilis. Danas je asistent u Genčlerbirligiju.

7.  Ali Mek Kojst

Stari dobri Alister. Čovek Rendžersa i krvlju i znojem. Punih 15 godina u voljenom plavom dresu Protestanata i golovi i golovi i trofeji.  U 19 trofeja sa Rendžersima je ugradio 251 gol, još 19 za tada jaku Škotsku. Gospodar kaznenog prostora, snalažljiv, neugodan. Već izumrla vrsta ostrvskog napadača. Do skora bio i trener Rendžersa koje nije napustio ni u najtežim trenucima. Legenda u svakom pogledu.

6. Mario Basler

Svojeglavi i harizmatični olraund igrač. Tek u 25. godini se pojavljuje u Verderu na velikoj sceni i te tri sezone u Bremenu i još tri u Bajernu su mu zenit čudne karijere. Trčao je i levo i desno, asistirao, zabijao. Kad je imao dan, jao li se rivalima, ali često nije imao dan. I u Verderu, a još više u Bajernu je isterivao svoju pravdu, imao skandale, pa i zato za Elf samo 30 mečeva. Ostaće upamćen, ali morao je više. Međutim, bio je svoj na terenu i van njega i na sebe nije dao. Nije imao kompromis ni kad igra ni kad ne igra. Pokušava napraviti trenersku karijeru, ali ne ide. Malo tome kumuju i gresi iz prošlosti. Ma šta ko rekao, ovaj brzanac je originalni Super Mario.

5. Toni Polster

Strelac, muzičar, zabavljač, boem. Po svemu ne baš tipični Austrijanac. Za bečku Austriju je zabio 119 golova u pet sezona, bio Zlatna kopačka Evrope, a onda je u skupom transferu otišao u Torino gde se nije snašao. U toploj Sevilji je bilo bolje,a od 1993. do 1998. u Kelnu najbolje jer je za Jarčeve zabio 79 golova na 151 meču. Neustrašiv, opasan, snažan. Naravno nezamenljiv i u poslednjoj jakoj generaciji reprezentacije Austrije do ove sad. Nije bežao od glamura, piva i noći punih dima. Ali, kad za celu karijeru postignete 307 golova. Šta dodati. Pravi strelac i pravi plejboj. Ali, istinski plejboj, ne isforsiran.

4. Erik Kantona

E sad, ovde baš i ne treba mnogo komentara. Primetio sam ga još dok je igrao za Okser i to najviše iz razloga što moja malenkost navija za taj klub u Francuskoj. Debitovao je kod legendarnog Gi Rua, odmah pokazao kvalitet, ali i čudnovatu narav. Već tad kao baš mlad igrač je nokautirao saigrača Brunu Martnija pa je udario Der Zakariana iz Nanta i bio suspendovan tri meseca. Briljantne partije na terenu uvek su pratili i skandali. Svađao se u Marseju, Bordou, Monpeljeu, a onda sretnu zvezdu našao na Ostrvu. Lids i tek za pet godina u Mančester Junajtedu sledila je potpuna slava. Opet začinjena skandalima koji su već opevani. Bio je francuski reprezentativac u vreme velike krize kad Petlovi nisu videli SP ni 1990. ni 1994. O fudbalu je znao sve, ali baš sve. Međutim, to što je išao ispred svog vremena i imao takvu narav koštala ga je boljih brojki. Ali, velelepnim potezima i harizmom ostaće zauvek upamćen. Šta reći, od genijalnosti do ludila, znate već.

3. Frančesko Toti

Šta reći o Princu, a da se ne zna. Od svih navedenih je najviše u mom srcu. Treba li objašnjavati zašto? Ne treba.  Dodatnu draž svemu daje to što je uvek ostao veran mojoj Romi, a to je ipak i više od posebnog. Uvek ću žaliti što je Roma sa Princom samo jednom bila prvak, ali priča o njemu me je uverila da nije sve u trofejima. Dugo sam bežao od toga, ali je tako. Kad bude prestao igrati za Romu umreće i jedan deo mene, ali on će ostati u bilo kojoj funkciji. Činjenica da voli našeg Pjanu samo je šlag na tortu. Imperator, jednom rečju tata, majstor, umetnik, šmeker, gospodin. 

2. Rud Gulit

Da volim ofanzivan i fajterski fudbal pokazuju i tri Holanđanina na ovoj listi. Rud Gulit je bio pravi naslednik Johana Krojfa. Totalno u svim pravcima. Svuda i samo napadački. Kad se pojavio, kao da je bio sa druge planete. U Fejenordu i PSV-u već strašan, a onda u Milanu prejak do krajnjih granica. Uživancija je bilo gledati Ruda. Tad nije bilo toliko igrica kao sad,a on je igrao baš kao u igrici. Nije ga čovek mogao uhvatiti ni lasom. Na kraju karijere je pomagao i u Čelsiju, ali ostaće upamćen kao čovek velikog Milana. Takav maestro ništa nije uradio u trenerskoj karijeri. Čelsi, Njukasl, Fejenord, L.A Galaksi, Terek. Svuda malo, nigde uspeha. Ali, znate već priče o trenerima. Nema veze Rud, posla će biti, a ti su bio i ostao vunderkind ove igre.

1. Marko Van Basten

Nekad davno, tamo 1984. pročitao sam da u Ajaksu ima strelac za 21. vek i da se zove Marko Van Basten. U tadašnjem Sportskom pregledu video sam njegov gol makazicama protiv Den Boša i ostao zabezeknut. Do danas.  On je već 1986. Zlatna kopačka Evrope i za Ajaks postiže nestvarnih 128 golova u 133 meča. Osvaja sedam trofeja sa Ajaksom pa odlazi u Milan gde zabija 90 golova u samo 147 utakmica i osvaja 14 trofeja. Ima i 22 trofej, a to je naravno EURO 1988. kad daje gol u finalu protiv SSSR koji je i danas kad ga gledate protiv svih teorija i matematika. Šta je taj čovek radio, to nije moguće. Takva lakoća postizanja golova, takav elegancija, takva klasa, ne, to nije stvarno. Te odvratne povrede su bila krivac da takav as rano kaže zbogom fudbalu praktično u 29. godini. Zvanično u 31, ali poslednje dve godine nije ni igrao. Ali kad u karijeri odigrate 353 zvanične utakmice i postignete 255 golova, jer to dovoljno. Naravno da jeste. Takav majstor je neponovljiv i nikad niko neće biti bolji. Čast svima, ali boljeg igrača nisam u životu video. Ostaće priča da bio jednom jedan Marko. Čarobnjak Merlin i on, dođe mu isto.