Tokom četverogodišnje opsade Sarajeva, spasio je grad od potpune okupacije. Spasio je 300.000 ljudi od logora, ubijanja i protjerivanja

Krajem 1992. godine, Generalštab pokreće inicijativu za izgradnju tunela, a general Rašid Zorlak pronalazi dva inženjera u grudu koji su bili sposobni da naprave projekat. Ti inžinjeri bili su Nedžad Branković i Fadil Šero.

Njima je 22. 12. 1992. godine izdata naredba od strane Generalštaba da se prikupi sva potrebna dokumentacija za izgradnju tunela, te da se pristupi izradi plana. Gospoda Branković i Šero sakupili su još nekoliko ljudi, među kojima su bili i Ibrica Fazlić i Šemsudin Kadribašić, kao i geometri, bez kojih rad nije mogao početi.

Izradi projekta pristupilo se u strogoj tajnosti. Zbog same okolnosti da se tunel treba praviti ispod aerodroma, rad na projektu trebao se obaviti krajnje profesionalno, tj. bez i jedne greške koja bi mogla dovesti u pitanje stabilnost aerodromsko piste ili bezbijednosti ljudi.

Određene su polazne tačke na Dobrinji i Butmiru, a činjenica da se tunel trebao početi kopati sa obje strane, zahtijevala je vrlo pažljivo određivanja pravca tunela.