Cehovska posla
Većina vas je, vozeći se ka centru Sarajeva, malo prije Skenderije, na jednom balkonu primjetila karikaturu bika koji posmatra ulicu. A koliko vas zapravo zna šta se tamo nalazi? Na kraju ulice Vrazova nalazi se CEH (Centro de Estudios Hispanicos), škola španskog jezika. Zapravo oni su počeli samo kao škola španskog jezika a sada je to i kulturni centar, kao i škola BHS jezika za strance. Kad sam došla u Bosnu odmah sam poćela kurs kod njih i ono što želim naglasiti je da, pored toga što sam tamo stvarno dosta naučila, možda i bitnija stvar su bili ljudi koje sam tu upoznala.
Bila je tu grupa stranaca iz raznih zemalja koji su svi kao ja bili "svježi" u Sarajevu, zatim grupa Španaca većinom uposlenika CEHa koji su tu već neko vrijeme i koji su poznavali prilike u gradu, zadnja, ali definitivno ne i najmanje važna grupa, su Bosanci koji uče španski ili samo održavaju svoj ranije naučeni nivo jezika.
Moj plan na početku je bio da se što više družim sa lokalcima i tako lakše naučim jezik, u to vrijeme sam živjela u Visokom tako da se i nisam puno družila sa rajom iz CEH-a. Mogu reći da ako sam ja zanemarila njih oni nisu mene. Druženja smo intenzivirali od oktobra kada sam preselila u Sarajevo. Naš dan od tada je petak kada se u CEH-u organizuju razne kulturne tematske večeri kao što su: radionica kuhanja tradicionalne hrane, veče poezije, španski filmovi, putopisi, razgovori o knjigama....
Tema posljednjeg puta je bila Kolumbija. Naš prijatelj Louis je na sjajan način predstavio svoju zemlju i približio nam svima latino običaje i kulturu. Baš kao i on, ja sam prije par sedmica pričala o Kataloniji. Ovaj tip druženja je veoma interesantan, uvijek se nauči nešto novo i uvijek nam ostane neka priča koje ćemo se sjećati.
Sada sam, nakon više od godinu dana provedenih u BiH, svjesna koliko su za mene bili značajni ljudi koje sam upoznala u CEH-u i svima toplo preporučujem da svratite petkom u CEH (od septembra) možda i neko od vas zavoli španski jezik i kulturu.
