Da li je Evropa spremna za novu recesiju?

Pariz -  ako vam je nejasno šta se trenutno dešava u ekonomiji eurozone, niste jedini. Prvo Vam kažu da definitivno neće biti porasta, zatim da su na putu ka oporavku, a onda Europska centralna banka razmatra slanje čekova građanima kako bi pojačali proizvodnju i oživjeli inflaciju.
Rijetko se dešava da je slika trenutne ekonomske situacije ovako zbunjujuća.

Počnimo sa srednjoročnim ekonomskim rastom. S obzirom da je globalna ekonomska kriza izbila 2008. godine, možemo reći da produktivnost napreduje jako sporo. U posljednjih deset godina, godišnji rast produktivnosti  u razvijenim ekonomskim zemljama iznosi 1%, u odnosu na ranije 2%.
Ovo može biti privremeno zatišje ili statistička iluzija. S obzirom da nema pokazatelja da bi se situacija mogla promijeniti, političari su snizili svoje prognoze. Od 2010. godine, Kongresni budžetni ured u SAD-u smanjio je izglede za rast produktivnosti sa 25% na 16%, kao i Ured za budžetsku odgovornost Velike Britanije smanjivši očekivanja sa 22% na 14%. 
Najsigurniji način da se zaustavi ovaj trend jeste da se ulaže u obrazovanje, promovišu inovacije, te podstiče efikasnost. 

Sada se fokusirajmo na trenutni rast. U 2015. godini , izvoz u eurozoni jedva da je nadmašio onaj iz 2008. godine. Rast u 2015. godini je bio poražavajući sa 1,5%, dok ECB u ovoj godini očekuje rast od samo 1,4%. To je daleko bolje od kontrakcija koje su se dogodile od 2011. do 2013. godine, ali svako bi očekivao značajan ekonomski porast s obzirom na rekordno niske kamatne stope i pad cijena nafte.

Dok je prerana konsolidacija javnih budžeta u velikoj mjeri bila odgovorna za recesiju prije pet godina, fiskalna politika je uglavnom bila neutralna do 2015. godine.
Objašnjenje pronalazimo u usporovanju razvoja ekonomije. Ono što je nejasno jeste da se ovi faktori odnose i na Veliku Britaniju i Švedsku, a njihova stopa rasta iznosi 2-3%. Istina je da Europi treba unutarnji podstrek. Unatoč porastu profita, kompanije i dalje nisu spremne na preuzimanje rizika i novo ulaganje.

Trenutni pogled na sumornu budućnost jedan je od razloga za oprez. Drugi razlog je što se prošlost odražava na sadašnjost; inflacija je niska, akumulirani dug se ne smanjuje, a poslodavci su prisiljeni da  isplaćuju niske plate. 
Sa sve slabijom ekonomijom, ECB ponovo izaziva inflaciju. Unatoč stalnim naporima, i dalje ništa nije odlučeno.

Pitanje koje moramo postaviti glasi: Šta će eurozona učiniti ako se suoči sa pogoršanom situacijom u globalnom okruženju – nevjerovatnim porastom kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama ili potpunom recesijom u Kini?

Sa svježim sjećanjem na dužničku krizu iz 2011. godine, mnogi zvaničnici će se suzdržati od pozivanja fiskalne politike. Izbijanje nove recesije, nakon kratkog oporavka, smaralo bi se velikim neuspjehom politike, što bi dodatno oslabilo podršku za euro. U tom kontekstu, ECB smišlja pravi odgovor. U nedavnom intervjuu, Peter Preat, glavni ekonomista, izričito je naveo da „sve centralne banke“ mogu štampati novac i slati čekove svim građanima – posljednja opcija koja se naziva „helikopter novac“.  

Međutim, ovaj novac izaziva pravne i tehničke poteškoće. Još važnije, ortodoksni ekstremisti tvrde da bi to bio kvazi-fiskalni rad za koji centralna banka nema eksplicitan mandat. Njegovi zagovornici tvde da ECB ima mandat da zadrži inflaciju blizu 2%, te da trebaju razmotriti sve opcije za postizanje cilja.

Da li bi se ipak trebali osloniti na fiskalnu politiku? Junker, predsjednik Europske komisije, je predložio investiranje 315 milijardi eura u prethdno odabrane projekte, koji bi se pokrenuli u odgovarajuće vrijeme, te osigurali značajno povećanje zaštite od recesije.Projekti bi uključivali investicije koje sprječavaju globalno zagrijavanje ili ulaganje u opremanje radne snage za digitalnu ekonomiju. Političke poteškoće svojstvene za ovaj plan bi otežale proces. Međutim, jasno je da eurozona mora razmotriti sve opcije, jer će morati nešto uraditi prije ili kasnije.

Jean Pisani-Ferry je pofesor na Hertie školi za upravu u Berlinu.