Obnovljen jedan od najreprezentativnijih objekata u Budimpešti
U strogom centru Budimpešte, u Ulici Vereš Palne, nedaleko od čuvene Vaci ulice, nalazi se jedan od najreprezentativnijih objekata u mađarskoj prestonici – Tekelijanum, zadužbina Save Popovića Tekelije. Objekat, koji je bio u potpuno devastiranom stanju, nakon decenije obimnih radova u potpunosti je obnovljen.
Više od hiljadu kvadratnih metara ove četvorospratnice od kraja novembra ponovo je u funkciji za potrebe zbog kojih je i sagrađena pre 177 godina - za smeštaj i školovanje srpskih đaka. Objekat u kome je nekada osnovana Matica srpska, koja se danas nalazi u Novom Sadu, i kroz koji su prošle mnoge umne glave u Srba, zasijao je starim sjajem.
Na svečanosti u rekonstruisanoj sali prisustvovali su predstavnici srpske zajednice u Mađarskoj, Eparhije budimske, pod čijom ingerencijom je ovo zdanje, kao i predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić na čiju inicijativu se Vojvodina uključila u obnovu najveće srpske zadužbine van Balkana.
Oni koji su imali prilike da u taj objekat uđu pre rekonstrukcije navode da je Tekelijanum bio u zastrašujućem stanju.
"I Mađari i Srbi u Mađarskoj podneli su teške rane ateizma i komunizma. Jedna od najvećih i najtežih rana za nas bila je zakatančen Tekelijanum, a iza tog katanca prizor kao iz horor filmova. Od nekada slavnog Tekelijanuma, zatekli smo pustoš", rekao je vladika budimski Srpske pravoslavne crkve Lukijan, govoreći na svečanosti povodom završetka radova na obnovi ovog zdanja, koje od 2005. finansira Vlada Vojvodine.
Tekelijanum je zadužbina osnovana 1838. godine sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Vremenom je postao glavno stecište intelektualnih snaga srpskog naroda koje su doprinosile njegovom kulturnom i civilizacijskom napretku. Zadužbina je pomagala i omogućila izrastanje značajne plejade srpskih intelektualaca. Od 1838. do 1914. godine u njoj je boravilo i školovalo se oko 350 učenika i studenata.
Zgrada zadužbine je nacionalizovana 1952., te je Tekelijanum privremeno prestao da postoji sve do 1991., kada je donet Zakon o delimičnom vraćanju crkvene imovine, na osnovu kojeg je 1996. Srpskoj pravoslavnoj Eparhiji budimskoj vraćena polovina zgrade, a drugu polovinu zgrade Srpska pravoslavna Eparhija budimska polako otkupljuje. Statutom zadužbine predviđeno je obnavljanje obrazovno-vaspitne funkcije koju je imala i prvobitna zadužbina u čemu se uspelo, mada još ne na očekivanom nivou. Sobe na trećem i četvrtom spratu zdanja naseljavaju učenici iz Mađarske, Srbije i Republike Srpke iz BiH koji se školuju u Mađarskoj.
"Ponovo ovde dolaze učenici, odavde odlaze na univerzitete i dalje usavršavanje i sutra će, kao i nekadašnji pitomci Tekelijanuma, kojih danas baš nema mnogo, biti ugledni, čestiti vernici i poslenici na korist svuda gde budu", rekao je vladika Lukijan.
Rekonstrukcija je trajala bezmalo deceniju, a ona je gotovo u potpunosti realizovana novcem AP Vojvodina bez koje, kako ističu u Eparhiji budimskoj, koja je bila i nosilac posla, Tekelijanum ne bi ni bio obnovljen.
Prema projektnoj dokumentaciji, predviđeno je da se zdanje rekonstruiše u skladu sa prvobitnim namenama: treći i četvrti sprat za potrebe internatskog smeštaja u višekrevetnim sobama sa krevetima na sprat i zajedničkim sanitarnim čvorovima na svakom spratu, da se prvi i drugi sprat rekonstruišu za studentski smeštaj sa moderno opremljenim dvokrevetnim apartmanima sa kupatilima i čajnim kuhinjama, a prostor u prizemlju je predviđen za višenamensku svečanu salu, ulazni foaje i kancelarijski prostor.
Sekretar Eparhije, protojerej stavrofor Vojislav Galić navodi za AA da je u obnovu uloženo ukupno oko milion evra za deset godina.
"Sama zgrada je bila u katastrofalnom stanju. Posle ere komunizma kada smo je dobili nazad, to je bilo sve razrušeno i razbijeno. Iako smo počeli od četvrtog sprata izgledalo je kao da smo iz temelja podigli novu-staru zgradu, jer smo morali sve da obnavljamo. Na trećem i četvrtom spratu smešteno je 70 đaka srpske gimnazije „Nikola Tesla“ u Budimpešti, a prvi i drugi sprat za sada funkcioniše kao hostel, ali tu imamo desetak studenata", kaže Galić.
On navodi da je zdanje pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Mađarske zbog sale u prizemlju kao i zbog fasade koju ima zgrada.
"Sve radove su tamo izvodili konzervatori i restauratori za metal za pločice, jer su unutra Žolnai pločice. Takođe, zidne površine su u potpunosti rekonstruisane onako kako je to bilo 1910. godine kada je ta sala završena", zaključuje sekretar Eparije budimske.
Predstavnici malobrojne srpske zajednice u Mađarskoj, koja prema popisu iz 2011. godine broji nešto preko 10.000 ljudi, veoma su zadovoljni što je zadužbina Save Tekelije u punoj funkciji i nadaju da će ponovo ovo zdanje biti rasadnik nove intelektualne i kulturne elite.