Svi to radimo, a nismo ni svjesni posljedica: Onkolozi izdali ozbiljno upozorenje

Kada se govori o zdravoj ishrani, većina ljudi odmah pomisli na izbor namirnica. Više povrća, manje prerađene hrane, balans između proteina i vlakana. Sve to jeste važno, ali postoji jedan detalj koji se uporno zanemaruje, a koji može potpuno promijeniti sliku onoga što jedemo.

Način na koji pripremate hranu.

Jer nije isto da li nešto kuhate, dinstate ili spaljujete do granice crnog. A upravo tu većina pravi grešku, često nesvjesno.

Hrana može biti zdrava, ali način pripreme pravi problem.

Način pripreme direktno utiče na hemijski sastav hrane. Ono što je u osnovi zdravo može izgubiti nutritivnu vrijednost ili, još gore, dobiti štetna svojstva ako se priprema pogrešno.

Način na koji pripremamo hranu može značajno promijeniti njen hemijski sastav. Neke metode stvaraju štetna jedinjenja, dok druge čuvaju hranljive materije i smanjuju upale, objašnjava doktorka Šika Džejn, hematolog i onkolog sa Univerziteta Ilinois.

Drugim riječima, nije dovoljno da jedete "zdravo". Bitno je i kako to spremate, svakog dana, iznova.

Najveći problem je ono što mnogi smatraju "ukusom".

Postoji jedna navika koja je posebno problematična, a toliko je česta da ljudi gotovo i ne prepoznaju kao grešku: zagorela hrana.

Bilo da je riječ o mesu sa roštilja, prepečenom povrću ili hrskavoj kori koja je prešla granicu, upravo tu nastaju jedinjenja koja mogu biti štetna.

Zagorevanje mesa, ali i povrća, može dovesti do stvaranja heterocikličnih amina i policikličnih aromatičnih ugljovodonika, upozorava doktor Anton Bilčik, hirurški onkolog.

Šta se zapravo dešava kada hrana zagori?

Iako nazivi zvuče komplikovano, suština je prilično jednostavna. Heterociklični amini nastaju kada se meso, riba ili živina pripremaju na veoma visokim temperaturama. Policiklični aromatični ugljovodonici nastaju kada masnoća kaplje na vrelu površinu ili plamen, stvara dim i taj dim se vraća na hranu.

Ova jedinjenja mogu oštetiti DNK u ćelijama i povećati rizik od razvoja raka, posebno kolorektalnog, kaže doktor Bilčik.

I to je dio koji ljudi najčešće ignorišu, jer se ne vidi odmah.

Nije problem jednom, problem je navika.

Važno je reći jasno, ako vam se nekad desi da nešto zagori, to nije razlog za paniku.

Ako je hrana samo djelimično zagorjela, dovoljno je da uklonite crne dijelove. Ali ako je jako zagorjela, bolje je baciti je, jer tu ima najviše štetnih supstanci, objašnjava doktor Andre Goj, onkolog.

Problem nastaje kada to postane svakodnevna praksa.

Ne postoji tačna granica, ali rizik raste sa učestalošću i dugotrajnom izloženošću, dodaje doktorka Džejn.

Postoji način da jedete isto, ali pametnije.

Dobra vijest je da ne morate drastično mijenjati ishranu da biste smanjili rizik. Dovoljno je da promijenite način pripreme.

Stručnjaci izdvajaju nekoliko metoda koje su bezbjednije:

kuhanje na pari i poširanje, jer čuvaju vitamine i ne stvaraju štetna jedinjenja
pečenje na nižim temperaturama, bez direktnog plamena
kratko dinstanje sa malo ulja
sporo kuvanje, koje čini hranu lakšom za varenje
mariniranje uz limun, sirće, jogurt i začine, što smanjuje stvaranje štetnih supstanci

Također, izbor namirnica pravi razliku. Biljni proteini poput pasulja, sočiva, orašastih plodova i tofua smatraju se sigurnijim izborom, dok su prerađeni mesni proizvodi već klasifikovani kao kancerogeni.

Ono što ljudi najteže prihvate:

Istina je prilično jednostavna, ali nepopularna.

Nije problem u tome što jedete, već kako to jedete svaki dan.

I upravo te male, svakodnevne odluke prave najveću razliku, i to ne odmah, nego vremenom.