Masnu jetru ima i svaka 5. mršava osoba: Ovo su podmukli simptomi
Masna jetra se najčešće povezuje sa gojaznošću, ali ova bolest sve češće pogađa i osobe koje nemaju višak kilograma.
Upravo zbog toga mnogi problem otkriju kasno, jer ne sumnjaju da bi mogli da budu u riziku.
Prema procjenama na globalnom nivou, više od 25 odsto odraslih ima masnu jetru, što je čini najčešćim oblikom hronične bolesti ovog organa. Posebno zabrinjava podatak da čak 10 do 20 odsto oboljelih nije gojazno, što može dodatno da oteža i uspori ranu dijagnostiku, kaže za Kurir prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada, farmacije i ljekar integrativne medicine.
“Jetra dugo može da bude oštećena, a da to ne osjetimo, jer nema nervne završetke za bol. Zato masna jetra često prolazi neprimećeno, a simptomi su blagi i nespecifični, pa mnogi pacijenti za problem saznaju tek kada bolest uznapreduje”, upozorava prof. dr Vešović.
Zdrava jetra sadrži manje od pet odsto masti. Kada se ta količina poveća i pređe granicu od pet do deset procenata, govori se o masnoj jetri ili steatozi. Iako se višak kilograma smatra glavnim faktorom rizika, bolest može da se razvije i kod osoba normalne tjelesne mase.
Šta se dešava ako se ne otkrije na vrijeme
Ako se masna jetra ne otkrije i ne liječi, kod 20 do 30 odsto pacijenata stanje može da napreduje u upalu jetre, takozvani steatohepatitis. Vremenom to može dovesti do fibroze, odnosno stvaranja ožiljnog tkiva, a zatim i do ciroze i raka jetre.
“Oštećenje jetre ne pogađa samo ovaj organ, već je povezano i sa većim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, zbog čega je rano otkrivanje i promena životnih navika od ključnog značaja”, ističe dr Vešović.
“U takvim slučajevima presudnu ulogu mogu da imaju insulinska rezistencija, povišeni trigliceridi i holesterol, genetska predispozicija, ali i način života. Visok unos prostih šećera, naročito fruktoze iz gaziranih pića i industrijskih proizvoda, nedovoljno kretanja, hronični stres i manjak sna dodatno opterećuju jetru, bez obzira na telesnu težinu”, navodi ljekar.
Kako je prepoznati?
Problem je u tome što masna jetra rijetko daje jasne simptome, što ne znači da nema male ili više suptilnih naznaka.
“Umor, manjak energije, nadimanje, nelagodnost ispod desnog rebarnog luka ili povišeni enzimi jetre često su jedini znaci da nešto nije u redu. Upravo zbog toga, redovni preventivni pregledi su izuzetno važni, posebno kod osoba koje imaju dijabetes, povišen krvni pritisak, masnoće u krvi ili porodičnu istoriju bolesti jetre”, savjetuje dr Vešović.
Dobra vijest je da se masna jetra u velikom broju slučajeva može vratiti u normalu promjenom životnih navika, naročito ako se problem otkrije na vrijeme i ne dođe do uznapredovalih oštećenja.
“Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i kontrola šećera, pritiska i masnoća u krvi mogu značajno da poprave stanje i spreče napredovanje bolesti. Ključ je u doslednosti i postepenim, održivim promenama koje dugoročno rasterećuju jetru”, poručuje doktor.