Upozorenje: Šumski požari povećavaju rizik od bujičnih poplava u Srbiji
Kako se mart bliži kraju, ratari i voćari širom Srbije pripremaju parcele za tekuću sezonu, što često uključuje spaljivanje poljoprivrednih ostataka. Međutim, upravo zbog sušnih i vetrovitih vremenskih uslova u ovom periodu, postoji povećan rizik od šumskih požara, što dodatno otežava situaciju.
Javno preduzeće „Vojvodinašume” apelovalo je na građane da ne pale vatru na otvorenom prostoru, osim na mestima predviđenim za to. Kombinacija šumskih požara i bujičnih poplava čini mart i april „kritičnim periodima” za pojavu ovih katastrofa.
Veza između šumskih požara i bujičnih poplava
Jedan od ključnih faktora koji povezuje ove dve prirodne nepogode je erozija zemljišta, izazvana šumskim požarima. U slučajevima kada požari unište vegetaciju koja stabilizuje zemljište, padavine lako ispiraju gornje slojeve zemlje, što doprinosi degradaciji plodnosti zemljišta.
Zemljište koje je postalo erodirano povećava rizik od bujičnih poplava, jer ga nagli tokovi vode lakše odnose. Na primer, prošlogodišnja katastrofalna bujična poplava u Bosni i Hercegovini, koja je odnela 19 života, deo svog uzroka ima upravo u šumskim požarima koji su prethodno uništili šumske površine u toj oblasti.
Klimatske promene kao faktor rizika
Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju. Sušni periodi, koji podstiču pojavu šumskih požara, često su prekinuti naglim olujama sa velikim količinama padavina, što je još jedan faktor koji doprinosi bujičnim poplavama.
Zbog klimatskih promena, šumski požari postaju sve češći i intenzivniji, ugrožavajući ekosisteme, infrastrukturu i živote ljudi. Zbog toga je važno da se pristupi temeljnoj analizi i adaptaciji u načinu upravljanja šumama, uz sagledavanje svih rizika, uključujući eroziju zemljišta, šumske požare i bujične poplave.
Zaštita šuma je ključna
Specijalisti sa Šumarskog fakulteta u Beogradu upozoravaju da požari ne moraju biti posebno intenzivni da bi uzrokovali ozbiljne posledice. Manji požari mogu izazvati dugoročne štete na šumskim ekosistemima, smanjujući sposobnost šuma da apsorbuju padavine i usporavaju protok vode, što kasnije povećava rizik od poplava.
Na osnovu svih ovih činjenica, potrebno je razviti integrisani pristup zaštiti šuma i sprečavanju prirodnih nepogoda. Procenjeni rizici od šumskih požara i poplava moraju biti uzeti u obzir u svim strategijama upravljanja prirodnim resursima, kako bi se osigurala dugoročna zaštita života i imovine.