Albanija, Kosovo i Hrvatska osnivaju vojni savez, oštre reakcije iz Srbije
Albanija, samoproglašeno Kosovo i Hrvatska potpisale su 17. Marta sporazum o vojnom savezu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je na to oštro reagovalo.
I dok premijer Kosova Aljbin Kurti ovaj događaj ocjenjuje kao izuzetno važan korak za bezbjednost, čestitajući svima koji su ga potpisali, Ministarstvo spoljnih poslova ga smatra destabilizujućim za bezbjednost u regionu.
Ministarstvo Srbije u saopštenju posebno ističe da jednostrano naoružavanje i vojna saradnja sa nelegalnim strukturama na teritoriji Kosova predstavljaju direktan udarac na međunarodni pravni poredak i prijetnju regionalnom miru, i upozorava da Srbija „ovo neće prihvatiti ćutke“.
Kao država koja je, i pored vojne neutralnosti, aktivna u borbi protiv terorizma i svih savremenih bezbjednosnih prijetnji, Srbija je bila spremna da razmotri saradnju u dobroj vjeri s Hrvatskom i Albanijom, međutim, ova inicijativa koja se realizuje bez Srbije, ali uz Prištinu, predstavlja otvorenu provokaciju i grubo ignorisanje realnosti na terenu, piše u saopštenju.
„Očekujemo hitan odgovor iz Zagreba i Tirane o stvarnim namerama i krajnjim ciljevima ove opasne vojno-bezbednosne igre. Srbija neće dozvoliti nikakve jednostrane akcije koje mogu ugroziti naš teritorijalni integritet, bezbednost građana i mir u regionu“, ukazuje Ministarstvo.
Kao „posebno uznemirujuće“ Ministarstvo navodi to što se „vojni savez formira bez konsultacija“ s Beogradom, uz direktno uključivanje strukture – Kosova „koja nema međunarodni legitimitet i koja predstavlja bezbednosnu pretnju po srpski narod i čitav region“.
I predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć se u Briselu osvrnuo na ovaj vojni sporazum.
„Pokrenuo sam tu temu, jer je reč o kršenju subregionalnog sporazuma o naoružanju iz 1996 godine. Uveren sam da NATO nije bio obavešten, ali ne verujem da će zbog toga da brinu ni Priština, ni Zagreb, ni Tirana“, izjavio je Vučić nakon sastanka sa Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO saveza.
Kako je objasnio, na sastanku su se trudili da pronađu zajednički imenitelj za sva teška pitanja, a “opredeljenje je da budemo u stalnom kontaktu što se tiče očuvanja mira i stabilnosti, beskonfliktnog prostora na Zapadnom Balkanu, jer je to od ogromnog značaja i za Srbiju i za NATO”.
Aleksandar Vučić kazao je da su Hrvatska i Albanija potpisivanjem vojnog sporazuma sa privremenim institucijama u Prištini otvorili trku za naoružanjem u region i da je to teško za Srbiju.
"Otvorili su trku za naoružanjem u našem regionu, to je za nas teška situacija, svakako ne laka, ali smo razumeli njihovu poruku. I sačuvaćemo svoju zemlju, odvratiti ih i uvek uspešno odbraniti od svakog potencijalnog agresora, čak i ovako moćnog", rekao je Vučić.
Istovremeno, kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da reakcija Srbije nakon što su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane „nisu samo agresivne i preteće, već predstavljaju i eklatantno kršenje sporazuma iz Brisela“, što „dokazuje lošu nameru i nespremnost Srbije da se uključi u istinski dijalog“.
„Ovakvim izjavama Srbija podriva svoju posvećenost izgradnji dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, priznavanju kosovskih institucija i pravnog okvira kao jedine važeće vlasti“, stoji u saopštenju objavljenom na Fejsbuku, prenosi Kosovo onlajn.
Tvrde i da je retorika Srbije „ispunjena hegemonističkim tonovima u namjeri da se predstavi kao dominantna sila na Zapadnom Balkanu“, tražeći objašnjenja od Hrvatske i Albanije – dvije suverene države i članice NATO.
„Takvo ponašanje je potpuno neprihvatljivo i predstavlja još jedno kršenje Briselskog sporazuma iz 2023, koji jasno predviđa da Srbija neće opstruisati međunarodne odnose Kosova i da neće tvrditi da govori u ime Kosova u odnosima sa drugim državama i organizacijama“, navodi se u saopštenju.