Ovo je razlog zašto smrdibube ulaze u naše domove: Sigurno niste znali da ih baš to privlači
Ponuda
Mislite na Vaše zdravlje i obavite ginekološki pregled, papa test i kolposkopiju po odličnoj cijeni!
Povratna karta na relaciji Sarajevo - Beč sa agencijom Biss Tours!
Vrtoglavi popust! Pripremite se za ispite TOEFL, IELTS, KET, PET, FCE za samo 19 KM!
Online kurs računovodstva i knjigovodstva u organizaciji International Open Academy!
Online kurs "Psihologija uspjeha" uz NLP tehnike!
Donedavno su smrdibube bile sezonski posetioci, ali sada su prisutne skoro tokom cele godine. Za njihov broj, smatraju stručnjaci, krive su klimatske promene, pre svega, toplije zime.
Smrdibube, ili kako ih stručno zovu stenice, čine veliku grupu insekata koji potiču sa azijskog kontinenta, iz zemalja Bliskog i Dalekog istoka gde im je prirodno stanište. Stenice čine veliku grupu insekata sa hiljadama različitih vrsta, a ona koju u poslednje vreme viđamo u domovima je smeđa mramorasta stenica ili latinski Halyomorpha halis.
„Stenice, ili smrdibube, ulaze u stambene zgrade isključivo tražeći zaklon od hladnoće. To su potpuno odrasle, reproduktivno sposobne jedinke koje samo traže rupu u kojoj će prezimiti i prezimiti bez hrane. Ne grizu i ne hrane se našom hranom, pa se može reći da su za nas, ako izuzmemo neprijatnost da vidimo veliku bubu u kući, bezopasne“, kaže Jasna Mastilović iz Instituta Biosens za portal Klima 101.
Pored otvaranja globalnih trgovačkih puteva, koji su doprineli da ovi insekti, sakriveni u tovarima robe koja se transportuje širom sveta, neprimećeno skliznu u nova staništa, postoji još jedan faktor koji je doprineo opstanku i razmnožavanju ovi insekti: menjaju vremenske uslove usled klimatskih promena.
Daleko od toga da se ranije nije desilo da se nekoliko stenica ušunjalo u naše krajeve, ali hladne zime, praćene mrazevima i dubokim minusima, doprinele su da je preživljavanje jedinki preko zime bilo malo.
„Oni napadaju mnoge biljne vrste tako što probijaju voćno tkivo i uzimaju sok. Usled uboda na plodovima se pojavljuju delovi nekrotičnog, mrtvog tkiva, koji narušavaju izgled plodova, doprinose njihovom brzom kvarenju i smanjuju njihovu tržišnu vrednost“, kaže Mastilović.
Iako je bezopasan za ljude, ovaj insekt je ipak štetan kada je u pitanju poljoprivreda. Odrasle jedinke koje su prezimile u svojim zimskim skrovištima u proleće se bude iz zimskog sna, izlegu i naseljavaju biljke ne birajući biljnu vrstu. Tamo se pare i polažu jaja iz kojih se izleže mlada generacija, koja, kada je brojna, može da napravi haos u poljoprivrednim kulturama.