" Mrtvi smo, srušit ćemo se": Posljednje riječi posade prije nego što se avion sa 216 putnika srušio

Let avio-kompanije "Air France" nestao je iznenada sa radara tokom leta iz Rio de Žaneira za Pariz, uprkos povoljnom početku putovanja.

Avion se potom srušio sa nevjerovatne visine u Atlantski okean, u tragičnoj nesreći koja je odnijela živote 216 putnika i 12 članova posade. Nova simulacija mogla bi otkriti posljednje trenutke koji su doveli do ove katastrofe.

Jedna od najpoznatijih avio nesreća dogodila se 2009. godine, kada je let "Air France" AF447 upao u oluju i nestao sa radara.

I pored toga što su porodice danima čekale vijesti o svojim najbližima, iz kompanije su saopštili da "nema nade da su putnici i posada preživjeli pad", što se na kraju pokazalo kao tačno.

Avion je za samo četiri minuta i 24 sekunde pao sa visine od oko 11.500 metara i srušio se u okean. O nesreći se godinama nije znalo ništa.

Izgubljena crna kutija

Istražiteljima je bilo potrebno dvije godine da lociraju crnu kutiju iz aviona, koja je sadržavala snimke pilota Marka Duboa (58), Dejvida Roberta (37) i Pjera-Sedrika Bonina (32). Snimci pokazuju da su piloti bili svjesni da proživljavaju posljednje trenutke svog života dok su bili stotinama metara iznad tla.

Izgubili smo brzinu. Ne znam šta se dešava - čuje se jedan od pilota na snimku, dok drugi dodaje: "Idemo! Je****, srušićemo se! Ovo nije istina. Šta se dešava?"
Posljednji snimak otkriva da neko na kraju govori: "Je****, mrtvi smo!"

Hronologija tragedije

Nova simulacija sudara, koja je godinama bila predmet istraživanja, otkriva šta se moglo dogoditi uoči tragedije koja je odnijela 228 života u samo nekoliko minuta.

Avion je poletio sa međunarodnog aerodroma u Rio de Žaneiru 31. maja 2009. godine u 19:03 sati (po lokalnom vremenu), uz predviđeno vreme slijetanja na pariški aerodrom otprilike 11 sati kasnije, u 11:10 sati (po lokalnom vremenu).

Posljednji kontakt sa avionom ostvaren je u 1:33 sati, kada su bili na 565 kilometara udaljenosti od brazilske sjeveroistočne obale, dok su se suočavali sa jakim vazdušnim turbulencijama.

Avion je poslao seriju elektronskih poruka u roku od tri minute, ali šta te poruke znače — ne znamo - izjavio je tada jedan od istraživača.
Poruke koje je emitovao sistem za komunikaciju i izveštavanje aviona (ACARS) objavljene su zvanično 4. juna 2009. godine. Transkripti pokazuju da je poslano pet poruka o otkazivanju opreme i upozorenjima — problemi sa navigacijom, autopilotom, kontrolama leta i pritiskom u avionu.

Pretpostavlja se da se sistem autopilota isključio dok je avion bio na velikoj visini, što je dovelo do toga da avion bude prepušten direktnoj kontroli posade.

Ostaci aviona nakon nesreće

Piloti su pokušali da drže "nos" aviona u vazduhu, u naporu da održe aerodinamičku ravnotežu. Međutim, ravnoteža sila koja osigurava potisak nagore i omogućava avionu da leti više nije funkcionisala.

Kapetan Duboa je u to vreme spavao, a njegovi kopiloti nisu primetili zastoj. Kada se probudio, nije mogao da reaguje dovoljno brzo da ispravi grešku.

"... i niko nije kriv"

Francuski organ zadužen za istragu nesreće, Biro za istraživanje i analizu (BEA), kasnije je tvrdio da piloti nisu pravilno odgovorili na problem. Takođe, navedeno je da piloti nisu imali adekvatnu obuku za upravljanje avionom na velikoj visini sa isključenim autopilotom.

Sud je kasnije odlučio da "Air France" i "Airbus" nisu krivi za nesreću koja je odnijela 228 života. Ova odluka izazvala je negodovanje porodica koje su izgubile svoje najbliže.

Ovo je potvrda da možete ubiti 228 ljudi u avionskoj nesreći i da niko nije kriv. Porodice koje predstavljam su očajne i ovo im otežava proces žaljenja - izjavio je Dejvid Kobi, predstavnik porodica poginulih.
U avionu je bilo 228 osoba, uključujući 9 članova posade i tri pilota. Među putnicima su bili jedan beba, sedmoro maloljetnika, 82 žene i 126 muškaraca.