'' Idem na sve ili ništa...''

Poslije očeve smrti život sam počeo da gledam kroz pare. On je bio jako poštena osoba, iako je bio stručan u svojoj oblasti i imao dobar posao nije uspio da stekne puno, bila su očajna vremena a i previše su ga drugi iskorištavali. Kada je on otišao ostali su krediti iz kojih sam se jedva iščupao jer sam student. Svi su mi okrenuli leđa kada je bilo najteže. Toliko sam se iznervirao u život zbog te nepravde da više ne vjerujem nikom niti poštujem ikog. Jedina stvar koja umije da me obraduje su pare koje zaradim, emocije sam prestao da ispoljavam. Djevojka mi čak kaže da sam ubio romantiku, cijenim je jako kao osobu ali me sve manje ispunjava. Sebi sam zacrtao cilj da dok se ne situiram jako dobro, nema ni ženidbe ni djece. Ali se bojim da će mi proći mladost u tom ostvarivanju pa na kraju neću ništa imati. Idem na sve ili ništa iako znam da pare nisu najbitnije.