"PRIJE BIH ŽIVIO NA SELU NEGO U BEOGRADU!" Milija je doktorirao, a onda odlučio da se vrati korijenima!

Milija Palamarević, sa znanjem koje je stekao na beogradskom Veterinarskom fakultetu, mogao je da bira u kojoj evropskoj metropoli bi mogao živjeti, ali je ipak odlučio da se vrati u svoje rodno mjesto i tamo ostane na porodičnom domaćinstvu.

"Srednju poljoprivrednu školu sam završio u Kraljevu, kasnije sam odlučio da se dodatno obrazujem i upišem fakultet u Beogradu, koji sam završio pre roka sa prosečnom ocenom 9,61. Volim veterinu jer znam da je mestu odakle sam potekao to neophodno, upisao sam doktorske studije i to sam završio ove godine u januaru mesecu, a u međuvremenu sam se i oženio, postao otac dvoje divne dece i ostao tu gde su mi koreni", kazao je za RINU, Milija Palamarević iz sela Guberevac kod Knića.

Najbolju praksu tokom svog školovanja imao je u svom domaćinstvu, gdje gaji 120 grla krupne stoke i već od malih nogu zna šta je njihova potreba.

"Ove godine uspeo sam da završim štalu na dva sprata, gde mogu da smestim do 200 krava simentalki koje daju dosta mleka, trenutno imam oko 120 grla krupne stoke. U prizemlju mi se nalazi sva mehanizacija koja mi je neohodna za pripremu hrane za životinja. Planiram da moju štalu upunim u punom kapacitetu i ne odustajem od te namere, jer bi pre živeo u selu nego hodao beogradskim asfaltom", kazao je Palamarević.

Ovaj vrijedni poljoprivrenik sa doktorskom diplomom ostao je vjeran selu, gradeći kuću i okućnicu, ne želeći da zaraste u korov i šiblje. Sa svojom porodicom obrađuje 150 hektara zemlje i nije se pokajao ni jednog trenutka.

"Biti jedini veterinar u svom selu nosi veliku odgovornost, domaćini te gledaju kao člana porodice, jer u stočarstvu kojim se bave, moja pomoć im je preko potrebna. Zimi iako ima manje posla na selu, to ne znači i za mene, kao veterinara zovu me na sve sve strane, ne gledam kada je kiša, dubok sneg ili grad, moje znanje im je preko potrebno, a ja pomoć drugima nikada ne odbijam. Kada živite na selu, uvek se nađe posao i nemate slobodnog vremena, kada obrađujete sve livade i pašnjake u krugu od deset kilometara dan mora da vam počne rano pa čak i pre sunca, u pet sati ste već na nogama i ne završava se kad sunce zađe već kada se sve livade pokose, stoka namiri i kao veterinar pomognete svojim komšijama", priča Milija.