MEDICINA JE OD IGORA DIGLA RUKE, ALI MAJKA NIJE SMJELA: Velka donirala sinu bubreg iako je to bilo medicinski nemoguće

Jedna od najtežih situacija za svaku majku jeste da gleda svoje dijete kako se pati i da prihvati nepovoljne ljekarske prognoze i odgovor da izlaz i lijek ne postoje. Međutim, čak i kada medicina digne ruke, majka ne smije to da uradi, pa je Velka našla način da spase svog sina Igora i donira mu bubreg iako ništa nije išlo kako treba.

Igor je vojno lice koje je, prije odlaska u mirnovu misiju u Afganistan, uradio sve sistematske preglede. Iako je dobio izvanredne ljekarske nalaze, a nakon potpisanog ugovora, Igor je pao u komu.

"U julu je završio sve pretrage da ide u mirovnu misiju u Avganistan, gde je trebalo da ostane do decembra. Polovinom avgusta je osećao tegobe u vidu povraćanja, gubio je na kilaži. Svakih 15 dana je odlazio u Zvornik u naš dom zdravlja da se javi kod lekara, međutim, lekari su ga odbijali i rekli: "Super izgledaš, tebi nije ništa. Ne idi u kafiće, ne pij...". U decembru mesecu je odradio sve kondicione pripreme i vežbe, potpisao ugovor i drugi dan, na Svetog Nikolu, pao u komu", priča Velka Gelić.

U Kliničkom centru Republike Srpske proveo je devet dana, kada je majka uvidela da doktori ništa neće učiniti. Na sopstvenu inicijativu i odgovornost, prebacila je sina na Vojno-medicinsku akademiju u Beoradu, gdje su ljekari izjavili da je došao u posljednji čas.

Dok su ga vještački održavali na aparatima, Igoru se zdravlje znatno narušilo. Čak je izgubio i vid. Tada su majci Velki ljekari saopštili da su mu i bubrezi otkazali. Poslije dvadesetak dana, porodica Gelić se vratila u rodni Zvornik. I tada je počela Velkina borba! Nedjeljama je na sve načine pokušavala da nađe donora za svog sina, sve do momenta kada je odlučila da mu ona da svoj bubreg.

FOTO: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA

"Obilazili smo razne klinike, bolnice i odgovor je uvek bio "ne". Ja sam razočarana išla i do ministarstva dva-tri puta. Ministar nam je rekao: "Mi vama kao država i institucija ne možemo pomoći, snalazite se kako znate i umete". To je bila prelomna tačka, rekla sam da idem sama u borbu. Čim smo došli kući ja sam počela da guglam i tražim gde mogu da nađem spas za svoje dete. Uradili smo sve nalaze i svi su pokazivali da smo zdravi, ali nije se podudarala krvna grupa, ni tkivo. Prevela sam nalaze i aplicirala redom"

Šansu su joj pružili italijanski ljekari, koji su napomenuli da bi operacija bila rizična po donora. Ona ni tada nije odustala.

"Otišli smo u Italiju 14. februara, tamo nam je konzilijum lekara objasnio da postoje dve vrste operacija, jedna je zamenska, a druga je sa razičitim krvnim grupama. Ona je veoma rizična po primaoca. Rekli su nam da odemo kući i razmislimo, a mi smo se samo pogledali i rekli da pristajemo. Mislim da nisam bila ni svesna šta to znači. Ni jednog jedinog trenutka u glavi, u podsvesti nisam mislila da to neće da uspe. Pred samu operaciju doktorka nam je poslala mejl u kojem nas obaveštava da je rizik od transplantacije po Igora duplo veći. Rekli su da je to rizično, da ne vodi ka uspehu i da nisu sigurni, a ja sam istog trenutka odgovorila da pristajemo, da verujem u uspeh lekara, jer nemam šta da izgubim.

FOTO: SHUTTERSTOCK

Majka i sin su se dogovorili da idu na "sve ili ništa" i operacija je, srećom, prošla vrlo uspješno.

"Igor je preporođeno dete, vratio se u formu, vratio se vojnim obavezama i svojoj velikoj ljubavi - slikarstvu, nastavio je fakultet. Sve vreme dok je bio na dijalizi je bio tako smiren i staložen, bodrio me je i sve se dobro završilo. Sami smo prošli kroz sav proces", zaključila je majka.

(Prva)