JEFTINIJI OD STRUJE, A ZAGRIJE STAN ZA ČAS: Ljudi kod nas ga malo koriste, a spas je za zimu

Objavljeno:29.09.2022 - 11:32
A A A Times Arial

Kako su temperature naglo pale u većini stanova potrebno je dogrijavanje prostorija dok ne krene grijna sezona, a mnogi se pitaju koja je najpovoljnija opcija za one koji nemaju centralno grijanje.

Hladni dani polako stižu, pa iako grijna sezona počinje 15. oktobra mnogi se plaše da će zbog krize biti problema sa energentima ove zime, kao i da će mnogi zimu dočekati sa hladnim radijatorima. Najbolje je pronaći uređaje koji će štedeti struju, a održavati toplotu. Jedno od najboljih rješenja su kaloriferi na plin, jer je on jeftiniji od struje. Šporet na drva je takođe dobra opcija, ali je cena ovakvog grijanja poskupila 70% za godinu dana, što ga samim tim ne čini povoljnom alterantivom.

Grijanje na TA peć
Da bi TA peć zaista i bila ekonomična, neophodno je da se ona puni toplotnom energijom, odnosno da grijači rade samo dok je na snazi "jeftina struja“. To znači da TA peć ne smije da bude isuviše mala za prostoriju koju grije, jer će kako da bi postigla željenu temperaturu, morati često da ispuhuje topli vazduh. Na taj način će se brzo potrošiti akumulirana toplotna energija, pa će biti potrebno dopunjavanje tokom četiri puta skuplje struje.

Mnogo zavisi i od kvaliteta izolacije. Za stan od 60 kvadrata trebalo da su dovoljne tri TA peći ukupne snage ne manje od 10 kilovata. Kako bi TA peć uvijek radila kada je jeftina tarifa električne energije, savetuje se i nabavka specijalnih tajmera koji omogućavaju automatsko uključivanje, tako da ne treba čekati ponoć da bi peć bila uključena. Nisu skupi, a olakšavaju život.

Agencija za energetiku je izračunala da dvije TA peći, snage po tri kilovata, za šest mjeseci grijanja stana potroše struju vrijednu 41.300 dinara, ali samo ako se koristi jeftinija noćna tarifa. U Agenciji tvrde da je to dovoljno za temperaturu od 20 stepeni Celzijusa 16 sati na dan. Narano, opet sve mnogo zavisi od kvaliteta izolacije. Svako dopunjavanje peći tokom dana, korišćenjem skuplje struje, značajno uvećava troškove.

Grijalice
Govoreći o grejalicama na struju koje za zagrijavanje koriste grijače, sve će grejalice dati potpuno istu količinu topline. Iskoristivost električne energije prilikom pretvaranja u toplotnu energiju je skoro 100%, te će grijalica potrošiti upravo onoliko kilovata koliko je deklarisana. Ovo pravilo ne važi za inverter klima uređaje (toplotne pumpe) koje za utrošenih 1 kW snage mogu dati 3, 4 ili čak preko 5 kW toplotne energije.

Ponekad grijalica ima manja odstupanja i troši nešto manje ili nešto više od deklarisane snage. Takođe, potrošnju možete izmjeriti tako što ugasite sve potrošače i upalite samo grejalicu na sat vremena i zapišete stanje brojila pre i nakon merenja. Uzmite u obzir da uređaji u stand-by modu (ugašeni televizor, frižider, wifi ruter) takođe troše nešto energije, ali ćevam ova metoda dati odokativan rezultat potrošnje.

Pretpostavimo da grejalica koju ste nabavili troši tačno onoliko koliko piše na deklaraciji – 2000 W (2 kW). Bez obzira da li je vaša grejalica kalorifer, konvektor, uljni radijator, termoakumulaciona peć - ona će prostoru predati jednaku količinu toplotne energije – 2 kW * 1 h = 2 kWh.

Ukoliko grejalicu jačine 2 kW ostavite da radi punim intenzitetom neprekidno sat vremena, ona će potrošiti tačno 2 kWh. Cijena električne energije za domaćinstva u Srbiji, za vrijeme više dnevne tarife, iznosi za zelenu zonu (do 350 KV) 6,4 dinara po kW, za plavu zonu (do 1.600) 9,61, a za crvenu 19,22 dinara po kilovatu. Jednostavnom računicom dolazimo do zaključka da je grijalica za sat vremena potrošila 2 kWh što ćemo platiti od skoro 13 do skoro 40 dinara. Na računu za električnu energiju takođe postoji i fiksna naknada za mjerno mjesto, ali ona ne zavisi od mjesečne potrošnje.

Ukoliko grijalicu palite noću, kada je jeftinija struja, koristićete nižu dnevnu tarifu pa ćete cenu kilovatčasa platiti otprilike upola manje (za zelenu zonu cijena kilovata je 1,60 noću, za plavu zonu 2,40, a za crvenu 4,80 dinara po kilovatu).

Kalorifer
Kaloriferi su odličan izbor kada se radi o zagrevanju manjih prostorija, mali su i lako ih je premeštati, što ih čini izuzetno praktičnim za upotrebu. Možete izabrati kalorifer na struju ili na plin, a obe varijante dolaze u najrazličitijim oblicima i veličinama. Kaloriferi su posebno praktični kada, tokom hladnih dana, želite brzo da zagrijete prostoriju u kojoj boravite.

Kaloriferi mogu biti i plinski. Iako su plinski kaloriferi manje uobičajen izbor, mogu se pronaći u različitim veličinama i različite snage rada. Plinski kaloriferi bolji su izbor u pogledu potrošnje, prvenstveno zbog toga što je cena plina niža od cijene električne energije, a posebno su praktični za upotrebu na kampovanju, recimo. Kaloriferi su sigurne, ekonomične i praktične grijalice, jednostavne za upotrebu i efikasne u svojoj namjeni.

Klima uređaj
Prosječna klima troši oko 1 kW struje, a ovih dana, i to u terminu kada se struja obračunava po višoj tarifi, one rade i 10 sati, a često i više. Na to koliko ona potroši struje utiče mnoštvo faktora da li je namještena da grije ili samo održava prosječnu sobnu temperaturu, zatim kolika je prostorija u kojoj ona radi i kolika spoljna temperatura. Važan faktor je i izolacija objekta.

Primjer govori da ako klima radi 10 sati dnevno, potrošnja je 91,62 dinara. To je nekih 2.750 dinara mjesečno. U slučaju da radi 12 sati, mjesečni trošak se penje na tačno 3.289 dinara.

Struja se može uštedeti i kada se smanji temperatura. Samo na jednom sniženom stepenu može da se uštedi oko 3 posto struje.

(MONDO/Nova)