SVAKA ČETVRTA ŽENA IMA POREMEĆAJ ŠTITNE ŽLIJEZDE, a ovo su GLAVNI SIMPTOMI da ne radi kako treba
Stotine miliona ljudi širom sveta živi sa poremećajem rada štitaste žlijezde. Procijenjuje se da će jedna od osam žena imati problem sa njom u nekom trenutku tokom života. Endokrinolog dr Jelica Bjekić Mucat objašnjava zašto i dalje ima onih koji ne znaju da imaju poremećaj rada štitaste zlezde i koje su posledice po zdravlje.
"U odnosu na neka ranija, davna vremena, 30 godina se bavim endokrinologijom, sada je vrlo jednostavno uraditi hormonski status, antitela, sve što je potrebno", kaže endokrinolog KBC Bežanijska kosa, dr Jelica Bjekić Mucat za RTS.
Svaka laboratorija može da uradi te analize i ne mora isključivo endokrinolog da traži da se provere hormoni štitaste žlezde već mogu i drugi ljekari i sami pacijenti.
Takođe, oboljenja štitaste žlijezde su u porastu posle kovida.
"Kovid je virusna infekcija i postoji virusno oboljenje štitaste žlijezde koje se zove subakutni tiroiditis koje je zaista u velikom porastu posle kovida, dođe često kao komplikacija posle kovida", objašnjava dr Bjekić Mucat.
Prema njenim rečima, u pitanju je upala štitaste žlezde gde se u prvoj fazi povećana funkcija, a zatim, pošto dolazi do oštećenja ćelija, prelazi u smanjenu funkciju žlezde.
Zbog načina života, ishrane, stresa starosna granica pojave oboljenja štitaste žlezde se spušta pa je sve više mlađih obolelih, piše RTS.
Najmlađi pacijenti mogu da budu i bebe. Dr Bjekić Mucat ističe da je od izuzetne važnosti da se u trudnoći leče oboljenja ove žlezde da se ne bi desilo da novorođenče bude sa oštećenom ili urođenim oboljenjem štitaste žlezde.
Preporuka doktorke Bjekić Mucat je da se u prvom mesecu trudnoće, čak i u slučaju da trudnica nikada nije imala problema sa štitastom žlijezdom, provjeri hormone ove žljezde.
Statistika pokazuje da su žene ugroženije.
"U Srbiji svaka četvrta žena i svaki sedmi muškarac ima oboljenje štitaste žlezde. Zašto su žene ugroženije zbog načina života, opterećenosti, stresa. Ako uzmemo jedno od najčešćih oboljenja štitaste žlezde, to je Hašimoto tireoiditis ili autoimuni tireoiditis, stres je okidač", istakla je dr Bjekić Mucat.
Kod prevencije i zaštite ove žlezde ishrana je veoma važna.
"Da bi se napravili hormoni štitaste žlezde treba nam jod. Da bismo uneli dovoljno joda treba nam riba, jogurt čak obogaćen vitaminom D, bitan je i selen koga ima u brazilskom orahu, ali ni tu ne sme da se pretera – ne više od 400 mikrograma selena dnevno. Kupus, karfiol, kelj imaju određene sastojke koji troše jod i ne dozvoljavaju da se napravi dovoljno hormona štitaste žlezde, ali mogu se i oni umereno konzumirati", objasnila je dr Bjekić Mucat.
Pod kontrolom hipofize, štitna žlezda produkuje tri hormona tiroksin - T4, zatim T3 i kalcitonin koji jeodgovoran za metabolizam kalcijuma.
U slučaju smanjenog rada štitaste žlijezde pacijenti terapiju uzimaju čitavog života, dok kod pojačanog rada lečenje treje godinu i po do dve nakon čega, ukoliko situacija nije bolja, procenjuje se da li je operacija sledeći korak u liječenju.
Izvor: Blic