PIJETE LI PARACETAMOL NA SVOJU RUKU: Evo zbog čega pravite veliku grešku, doktori dali upozerenje

Ne uklanja samo glavobolju i spušta temperaturu, tvrde naučnici, već utiče i na našu psihu

Jedan od najčešće konzumiranih ljekova u svijetu i u Srbiji, i najčešće korišćeni analgetik – poznat kao paracetamol – izgleda ne uklanja samo glavobolju i spušta temperaturu, tvrde naučnici, već utiče i na našu psihu.

Acetaminofen, takođe poznat kao paracetamol i koji se nalazi u slobodnoj prodaji pod imenom “Tajlenol” ili “Panadol”, osim što otklanja bolove, čini i da smo spremniji na rizična ponašanja, prema studiji objavljenoj 2020. godine koja se bavila promenama u ponašanju ljudi kada su pod uticajem lekova koji se kupuju bez recepta.

“Izgleda da acetaminofen čini da ljudi osjećaju manje negativnih emocija kada se dvoume oko rizičnih aktivnosti – jednostavno ne osjećaju toliki strah”, objasnio je neuronaučnik Boldvin Vej sa Državnog univerziteta u Ohaju.

“S obzirom na to da skoro 25 odsto stanovništva u SAD uzima acetaminofen svake nedelje, smanjena percepcija rizika i povećano preuzimanje rizika mogu imati važne efekte na društvo”, dodaje Vej.

Ovi rezultati daju dodatne dokaze nedavnom istraživanju koje je utvrdilo da se efekti acetaminofena na smanjenje bola takođe protežu na različite psihološke procese – smanjuju prag osetljivosti na povređena osećanja, smanjuju osećaj empatije, pa čak i umanjuju kognitivne funkcije. Slično tome, Vejeva studija sugeriše da afektivna sposobnost ljudi da uoče i procene rizike može biti narušena kada uzimaju acetaminofen. Iako efekti mogu biti blagi, svakako ih vrijedi napomenuti, s obzirom na to da je acetaminofen najčešći sastojak lijekova u Americi, koji se nalazi u preko 600 različitih vrsta lekova bez recepta i lijekova na recept.

U nizu eksperimenata u koje je bilo uključeno preko 500 studenata, Vej i njegov tim su izmerili kako jedna doza od 1.000 miligrama acetaminofena (preporučena maksimalna pojedinačna doza za odrasle) nasumično dodeljena učesnicima utiče na njihovo ponašanje u rizičnim situacijama, u poređenju sa placebom koji je dat kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata, učesnici je trebalo da pumpaju balon na ekranu računara, pri čemu se pri svakom pojedinačnom pritisku pumpe zarađuju bodovi, odnosno imaginarni novac. Što više napumpaju balon, to zarade više novca, ali moraju da vode računa da balon ne pukne i izgube sav zarađeni “novac”.
Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzimali acetaminofen značajno više rizikovali tokom eksperimenta, u odnosu na oprezniju i konzervativniju placebo grupu. U celini, oni na acetaminofenu su pumpali (i pucali) svoje balone više od kontrolne grupe.

“Ako niste skloni riziku, napumpate balon nekoliko puta, a zatim odlučite da unovčite jer ne želite da balon pukne i izgubite novac. Ali za one koji su na acetaminofenu, što balon postaje veći, mislimo da su manje anksiozni i imaju manje negativnih emocija o tome da postoji mogućnost da balon pukne”, objašnjava profesor Vej.

Pored simulacije balona, učesnici su takođe popunjavali ankete tokom dva eksperimenta, ocenjujući nivo rizika koji su uočili u različitim hipotetičkim scenarijima, kao što su klađenje na sportskom događaju, bandži skakanje sa visokog mosta ili vožnja automobila bez vezanog pojasa.

U jednoj od anketa, činilo se da je potrošnja acetaminofena smanjila percipirani rizik u poređenju sa kontrolnom grupom, iako u drugom sličnom istraživanju isti efekat nije primećen.

Sve u svemu, na osnovu prosjeka rezultata u različitim testovima, tim zaključuje da postoji značajna veza između uzimanja acetaminofena i spremnosti da se više rizikuje, čak i ako uočeni efekat može biti mali. Međutim, oni priznaju da se očigledni efekti leka na rizično ponašanje takođe mogu tumačiti putem drugih vrsta psiholoških procesa, kao što je možda smanjena anksioznost.
“Može biti da kako se balon povećava, oni na placebu osećaju sve veću anksioznost zbog potencijalnog pucanja”, objasnili su istraživači.

“Kada anksioznost postane prevelika, oni završavaju pumpanje. Acetaminofen može smanjiti ovu anksioznost, što dovodi do spremnosti na veće preuzimanje rizika”.

Istraživanje takvih psiholoških alternativnih objašnjenja za ovaj fenomen – kao i istraživanje bioloških mehanizama odgovornih za efekte acetaminofena na izbore ljudi u ovakvim situacijama – trebalo bi da se pozabavi u budućim istraživanjima, rekao je tim.

Kada su već započeli, naučnici će bez sumnje imati prilike da dalje istraže ulogu i efikasnost acetaminofena u ublažavanju bolova u širem smislu, nakon što su studije poslednjih godina otkrile da u mnogim medicinskim scenarijima, lek može biti neefikasan za ublažavanje bolova, a ponekad nije ništa efikasniji od placeba, pored toga što izaziva druge vrste zdravstvenih problema.

Uprkos ozbiljnosti tih nalaza, acetaminofen ipak ostaje jedan od najčešće korišćenih lijekova na svijetu, koji Svjetska zdravstvena organizacija smatra esencijalnim lijekom, a preporučuje se i za ublažavanje bolova u kućnim uslovima kod sumnjivih slučajeva kovida 19.

Međutim, u svjetlu onoga što saznajemo o acetaminofenu, možda bismo željeli da ponovo razmislimo o nekim od tih savjeta, rekao je Vej.

“Možda neko sa blagim simptomima kovida 19 ako uzima acetaminofen pomisli da i nije tako rizično da napusti kuću i ode na posao ili u kafić sa društvom. Zaista nam je potrebno više istraživanja o efektima acetaminofena i drugih lekova bez recepta na izbore i rizike koje preuzimamo”, napominje Vej.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu Social Cognitive and Affective Neuroscience.