Marina je otišla u Njemačku, vratila se brzo: Djecu učimo da je to zemlja budućnosti, a ja sam crnčila u kuhinji od jutra do mraka!

Marina je sa svojih 40 godina pošla u Njemačku trbuhom za kruhom kako bi zaradila novac za kćerkin fakultet. Vratila se poslije godinu dana i ispričala svoje utiske.

Ovo je njena ispovijest:

Nekako naša djeca već od malih nogu uče da su ta neka Austrija, Nemačka i Švajcarska zemlje budućnosti, da je to tamo med i mlijeko, da tamo ima pregršt para, a fino se radi. Plate su ogromne, vlada te čuva kao kap vode na dlanu i živiš život sretno i zadovoljno.

Odmah da raščistimo – to ništa nije tako. Ako je čovjek snalažljiv, vredan i uporan on će imati novca i u kod kuće i u Njemačkoj. Ja sam se zaputila u Njemačku da obezbedim ćerki potreban novac za školovanje. Provela sam tamo godinu dana kod poznanice koja je iz mog rodnog mjesta.

Radila sam kao pomoćni radnik u kuhinji. Radilo se od jutra do mraka sa veoma malim pauzama. I tako je svugdje. Stan srećom nisam morala da plaćam, a da jesam skoro čitava plata bi mi odlazila na troškove stana što je sasvim apsurdno. Živela sam dobro i u domovini samo mi je trebalo više novca.

Drugo, upoznala sam mnogo naših ljudi koji tamo žive i mogu iskreno da vam kažem i potpišem, ti ljudi nisu isti kad su u inostranstvu i kad se vrate u rodni kraj. Isti ti ljudi se domovini rasipaju, žive kako bi im ljudi rekli “Jao to su ovi iz Njemačke, kako oni dobro žive”, a zapravo je to samo lažna elita.

Novac se štedi da bi se vratili u rodni kraj 2-3 puta godišnje, ljetovanje moraju da planiraju godinu dana unapred i sve im je isprogramirano, nema prostora za spontane stvari i događaje. Tamo se bakšiš ne ostavlja, gleda se u poslednji cent, i ako im ne vratiš do posljednjeg centa onda se bune.

Kada idu u supermarket, ne daj Bože da im ostane onih 50 centi u kolicima “trči, krši, lomi, vraćaj se po 50 centi, kako to da ostane, a kod kuće ćemo da glumimo elitu”.

Čisto prostačenje. Isti ti ljudi kada dođu ovamo, drže predavanje o moralu i životu, oni sve znaju i savjetuju kako svi trebaju da odu u inostranstvo, da ovde nema života, a ja im samo odgovorim: “E pa dragu moji, ja sam ovdje poživjela bolje i kvalitetnije nego pola naroda u Njemačkoj”.

(mitrovica.info)