U Srbiji operaciju "Oluja“ smatraju najvećim porazom u 20 vijeku

Hstoričar Čedomir Antić u razgovoru za Anadolu Agency (AA) ocenio je operaciju "Oluja“ kao jednu od verovatno većih vojnih operacija u istoriji ratova na prostoru bivše Jugoslavije i naveo da se radi o sukobu u kojem je učestvovalo skoro 200 hiljada vojnika, 170 hiljada sa strane Hrvatske i oko 25 hiljada sa strane "Srpske Krajine".

"Oluja je vrhunac dogovornog rata. Kada je rat počeo bilo je već izvesno da rešenja koja su Milošević i Tuđman želeli nisu bila moguća i bilo je potrebno naći neki kompromis do kojeg se došlo u aprilu 1991. godine. Slično je i sa BiH, rešenja koja su predložena u martu 1992. godine bila su primenjena sa nekim malim teritorijalnim izmenama, a ’95. samo je trebalo ubediti građane kroz pakao rata da oni mogu da se pripreme“, naveo je Antić.

- Rješavanje "srpskog pitanja" - 

Objašnjavajući da je u vreme izbora 1990. godine, kada se činilo da će doći do neke vrste podele Jugoslavije, na Sloveniju i Hrvatsku i ostatak Jugoslavije, glavna igra bila oko toga kako da se reši "srpsko pitanje", Antić je rekao da je Slobodan Milošević "bio spreman da iz svega izađe, ako se Srbima u Hrvatskoj da neka autonomija".

"Onda se pokazalo da će velike sile tražiti potpuno cepanje Jugoslavije i to je bilo nezgodno i Tuđmanu jer je on znao da ako Srbiji oduzmu i Kosovo i Vojvodinu, da onda ostaje frustracija u srpskom narodu i da će biti problema. Onda su imali taj sastanak 1991. godine gde su razgovarali o budućnosti, priznanju država. U to vreme je Milošević verovao da Bosna cela ili deo Bosne, Makedonija i Crna Gora ostanu u sklopu neke jugoslovenske države, što bi njemu omogućilo pobedu na izborima, a omogućilo bi i Tuđmanu pobedu na izborima“, rekao je Antić.

Naveo je "da nije postojao trajni dogovor, ali da su se te konture politike držali do kraja".

"Njih dvojica nisu mogli biti zadovoljni svojim uspehom. Milošević je na kraju uspeo da dobije nekakvu Republiku Srpsku, bez koje bi izgubio vlast, slobodu i možda nešto više. Tuđman je dobio nezavisnu Hrvatsku, a morao je da žrtvuje hrvatski entitet u Bosni“, rekao je Antić navodeći da je istina da je Milošević rekao da Srbiju "ne interesuje Srpska Krajina".

- Veće iseljavanje nego povratak - 

Antić je rekao da "Oluja“ nije bila nekakav veličanstven operacioni plan, niti neka velika pobeda, jer je.prema njegovim rečima, na prostoru Knina gde je "izvojevana pobeda", odnos bio 17 prema jedan u korist hrvatske vojske, koja je imala i podršku NATO avijacije, koja je bombardovala srpske raketne sisteme.

Takođe, uzroci za ishod te operacije, prema rečima Antića su i u tome što Srbija nije pomogla "Srpsku Krajinu, iako je imala obavezu kao naslednica SFR Jugoslavije te to što istok Krajine nije reagovao".

 "Kada je reč o ovom sukobu, u Srbiji operaciju "Oluja“ smatraju najvećim porazom u 20 veku, što u izvesnom smislu i jeste jer svi oni porazi iz 1941. i 1915. godine su posle završili kao pobeda. Poraz "Oluje", poraz u ratu u Hrvatskoj je najveći i nepovratan jer prosek srpskog vojnika je bio 50 godina. Prema tome teško je sada, te ljude ikada vratiti i na žalost i danas se više ljudi srpske nacionalnosti iseljava iz Hrvatske, nego što se vraća jer ti su ljudi mnogo bogatiji u Srbiji“, rekao je Antić.