Priča koja će vas ostaviti bez daha: U Srebrenici svi misle da je lud, a on krije tajnu tako strašnu da noćima ne spava

Rob sa pratećom opremom.

- Za vrijeme rata su me svi znali kao onog vojnika sa velikom puškom. Patrolirao sam gradom - priča nam dok se upoznajemo.

Sipao nam je rakiju. Odlična je. Klizi. Pita nas šta mislimo, koliko ima gradi.

- 40?

- Manje. Pravim je za prijatelje iz Holandije. Oni ne vole kad gori grlo, ali mora da grije stomak.

Rob je u Srebrenicu došao prvi put u januaru 1995. godine i otišao u julu, zajedno sa ostalim vojnicima UN –a, preko Zagreba, u kome su pijani slavili činjenicu da su izašli živi iz Bosne.

Ponovo je došao 2009. godine na Marš mira i odlučio da se u Srebrenicu vrati na duže. Svi ga pitaju zašto. U intervjuima koje je do sada dao, uglavnom nakon Marša mira 2009, piše da je odlučio da u Bosnu dođe sa porodicom. Nama je ispričao drugu priču.

- U decembru 1995. sam bio kod roditelja, koji žive u Francuskoj u brdima, kao i ja sada. Tada mi se desio prvi klik u glavi. Flešbekovi iz Srebenice. Postao sam agresivan. Kad bi mi neko u klubu, recimo, samo prišao ili mi je izgledao čudno, ili bih samo pomislio da mi izgleda čudno, prišao bih i udario ga. Bio sam jako agresivan. Svakog dana sam se tukao. A to nisam ja. Ja mrzim tuču.