OVAJ NOBELOVAC JE OTKRIO ČIME SE HRANE ĆELIJE KARCINOMA: Hitno izabacite ovu namirnicu iz ishrane DOK NIJE KASNO!
Dr. Oto Varburg poznati je biohemičar i dobitnik Nobelove nagrade.
Njegova istraživanja otkrila su kako ćelije karcinoma koriste šećer kao primarni izvor energije za svoj rast i širenje.
Fenomen je poznat pod nazivom "Varburgov učinak" i karakteriše ga znatno veća sposobnost karcinogenih ćelija za razgradnju šećera, piše portal nijefrka.hr.
Kako šećer utiče na naše zdravlje?
Opšte je poznato da smanjenje unosa dodanog šećera blagotvorno djeluje na sve populacijske i starosne grupe. Povećana konzumacija šećera smatra se jednim od krivaca za porast broja djece i odraslih s prekomernom telesnom težinom i/ili gojaznošću. Šećer pridonosi stvaranju karijesa, uvelike skraćuje trajanje prirodnih zuba i njihova zdravlja, povišava nivo triglicerida u krvi i snižava nivo dobrog holesterola (HDL).
Foto: Pexels.com
Brojna su istraživanja pokazala da šećer povišava rizik od razvoja metaboličkog sindroma i pridonosi razvoju različitih hroničnih nezaraznih bolesti poput bolesti srca i krvnih žila kao i dijabetesa. Zbog svega navedenoga smanjenje konzumacije dodanog šećera smatra se zdravom prehrambenom navikom.
Treba li, dakle, potpuno da prestanemo da konzumiramo šećer da bismo povećali svoje izglede za preživljenje tumora?
Nažalost, stvari nisu toliko jednostavne. Činjenica jest da smanjenjem konzumacije ugljenohidrata dolazi do metaboličkih promena u našem organizmu.
Unosom hrane bez šećera znatno se snižava nivo glukoze u krvi, a samim time manje je i energije za rast tumorskih ćelija.
Foto: Pexels.com
Možemo ovo uporediti s vožnjom automobila: dok ima goriva, auto će se nesmetano normalno kretati. No čim goriva nestane, vaš će automobil stati i neće nastaviti svoje kretanje dokle god mu ponovo ne osiguramo gorivo. Isti je slučaj i sa ćelijama raka: dok postoji izvor energije za rast, one će rasti i širiti se vašim tijelom. Isključivanjem šećera iz ishrane brzina širenja stanica se smanjuje, a vaši se izgledi za preživljenje povećavaju. Zbog navedenih učinaka bolesnici s malignim bolestima nerijetko iz shrane potpuno izbacuju šećer i posežu za tzv. ketogenom dijetom.
Ketogena se dijeta temelji na velikom unosu masti i minimalnom unosu ugljenohidrata. Restriktivna dijeta dovodi do velikih promena u organizmu, jer se njome mijenja primarni izvor energije naših ćelija. Unos ugljenohidrata smanjuje se na samo 5% ukupnog energetskog unosa. Prosječni unos ugljenohidrata pri normalnoj, svakodnevnoj zdravoj ishrani iznosi 45 - 55% ukupnog energetskog unosa.
Foto: Pexels.com
Restrikcija potrošnje konzumnog šećera smatra se poželjnom prehrambenom merom, međutim, navode o njenom antikarcinogenom djelovanju treba uzeti "sa zadrškom".
(Novi.ba/zivim.hr)