Šta je korisnije, brzina hoda ili broj pređenih koraka? Naučnici su došli do zanimljivih zaključaka koji će vas iznenaditi

U istraživanju koje je sproveo sa profesorom Robom Koplandom sa Univerziteta Šefild Halam, koje je zabilježeno u BBC dokumentarcu "The Truth About Getting Fit", Mozli se najprije pozabavio time odakle dolazi ovaj broj.

On je prvi put upotrebljen tokom jedne japanske marketinške kampanje, pred Olimpijske igre u Tokiju 1964. godine. Jedna kompanija je reklamirala uređaj Manpo-Kei (mjerač 10.000 koraka), zasnovan na radu akademika Jošira Hatana, kako bi ohrabrila Japance da budu fizički aktivniji.

Mozli je dalje proučavao da li bi, i nakon 50 godina, i dalje trebalo da se trudimo da dostignemo isti broj, ili da se okrenemo alternativi zvanoj "Aktiv 10". Riječ je o kampanji koju je sproveo Institut za javno zdravlje u Engleskoj, a koja se zasniva na tri desetominutne šetnje tokom dana.

Naučnici su došli do zanimljivih zaključaka o tome kako omiljena aktivnost većine rekreativaca djeluje na njihovo zdravlje. Medicinski novinar Majkl Mozli istraživao je navodnu zdravstvenu korist koju donosi 10.000 pređenih koraka dnevno.

Naučnici tog instituta su tokom istraživanja podijelili učesnike na dvije grupe. Jedna je imala cilj da odjednom pređe 10.0000 koraka (oko osam kilometara), dok je druga odlazila u tri šetnje od po 10 minuta. Ispitanici iz druge grupe su, u prosjeku, prelazili 2,5 kilometra, što je samo 3.000 koraka.

Rezultati su pokazali da je upravo ta druga vrsta aktivnosti bila korisnija za učesnike, od pređenih 10.000 koraka.

"Oni su hodali brže od ispitanika iz prve grupe, a upravo je jači intenzitet vježbe doprinio njenoj većoj efikasnosti", navode naučnici.

Brzina kojom hodamo tako se pokazala kao važniji faktor od broja pređenih koraka. Mozli i Kopland, takođe, navode da je ispitanicima bilo lakše da uklope tri ture od po 10 minuta šetnje u svoj dnevni raspored, u odnosu na osobe koje su prelazile osam kilometara odjednom.