OSJEĆATE LI SE ZBUNJENO KAD SE PROBUDITE? Onda sigurno patite od ovog POREMEĆAJA

Poremećaj budnosti ili spavanja bez jasnog razloga nastanka koji se manifestuje odmah po buđenju zove se idiopatska hipersomnija. Petnaest odsto svetske populacije pati od ovog sindroma.

Vjerovatno ste nekada doživeli trenutak kada ste se iznenada probudili iz dubokog sna a da niste znali ni gde se nalazite ni šta radite. Ukoliko se to desilo tek nekoliko puta, u redu je. Međutim, za svakodnevno ponavljanje ovakvog stanja neophodno je naći načina za njegovo prevazilaženje ili se obratiti ljekaru.

Ovakvo stanje neuobičajeno je za normalansan i zove se idiopatska hipersomnija. U pitanju je poremećaj budnosti i spavanja bez jasnog razloga nastanka, a tiče se produženja noćnog sna uz ponavljajuće epizode prekomerne dnevne pospanosti ili pretjeranog spavanja.

Kako ovo stanje pogađa jednog od sedmoro ljudi, što je otprilike oko 15 odsto populacije, važno je saznati što više informacija o njemu, posebno ako patite od ovakvog poremećaja.
 

Šta je idiopatska hipersomnija?

Ako se ponašate veoma čudno ili zbunjeno odmah nakon što se probudite, za to slobodno možete kriviti poremećaj koji se naziva idiopatska hipersomnija. Ljudi koji pate od ovog stanja zbunjeni su poslije buđenja toliko da nemaju predstavu o tome na kom se mestu nalaze niti znaju šta rade.

Njihovo ponašanje može da uključuje nekoliko bitnih karakteristika:

•     Konfuzno razmišljanje
•     Usporen govor
•     Tup odgovor na određene zahteve ili pitanja
•     Slabo prisjećanje

U stanju idiopatske hipersomnije osoba može izgledati budna čak i kad je njeno stanje uma maglovito. Ovo se dešava kada se osoba budi u sporim talasima, što je učestalo u prvoj trećini noći. Većina epizoda tokom sna se često prekinu prisilnim buđenjem, pa u nekim slučajevima osoba može pokazati amneziju ili pak nasilno ponašanje.

Faktori koji mogu izazvati ili povećati rizik od nastanka ovog poremećaja su:

•     Poslovi koji se obavljaju po smjenama i danju i noću
•     Nema dovoljno sna
•     Drugi poremećaji spavanja kao što su nesanica, hipersomnija ili poremećaj spavanja prema cirkadijalnom ritmu
•     Stres i anksioznost
•     Depresivni i bipolarni poremećaj
•     Konzumiranje alkohola
•     Oporavak od deprivacije sna
•     Poremećaj pokretanja ekstremiteta (ruke ili noge)
•     Opstruktivna apneja
•     Narkomanija
•     Psihotropna upotreba lijekova
•     Konstantno buđenje na silu

I muškarci i žene podležu istom riziku od idiopatske hipersomnije, dok je zabilježen veći broj slučajeva koji se javlja kod djece i odraslih osoba mlađih od 35 godina. Oko 17 odsto djece ima ovo stanje dok je se taj procenat kod odraslih kreće između 3 i 4.
 

Najnovije studije idiopatske hipersomnije

Moris Ohajon, direktor istraživačkog Centra za epidemiologiju spavanja na Univerzitetu Stanford i koautor studije koja je utvrdila da ovaj poremećaj pogađa jednu od sedam osoba, objasnio je da ovo stanje prevazilazi uobičajeni osećaj buđenja iz dubokog sna koji većina nas osjeća.

“Većina ljudi ne može da se sjeti bilo čega što su rekli ili učinili dok je u ovom stanju sna. Mnoštvo ovakvih epizoda traje manje od 15 minuta dok mali procenat ljudi koji doživljavaju ovaj poremećaj postaju nasilni”, kaže Ohajon.

On i njegove kolege otkrili su da od 8 od 15 odsto osoba koje pate od idiopatske hipersomnije ima nedeljne napade ovog poremećaja spavanja, dok ih ostatak doživljava vrlo povremeno – jednom ili dvaput godišnje. Štaviše, oni su objasnili da se rizik ove pojave povećava ako je osoba depresivna ili uznemirena, pa uzima psihotropne lijekove kao što su antidepresivi, pije alkohol ili premalo, odnosno previše spava. Njihovo istraživanje takođe pokazuje da bilo koji poremećaj mentalnog zdravlja ili problem sa spavanjem može da poveća rizik od nastanka poremećaja sna.

Može li se spriječiti idiopatska hipersomnija?

Ako ste zabrinuti da biste mogli da doživite idiopatsku hipersomniju, više ne morate brinuti jer postoje određeni načini koji su efikasni u njenom sprječavanju. Jedan od najboljih načina za izbegavanje ovog stanja je dobijanje odgovarajuće količine sna.

Međutim, kada je riječ o spavanju, tu se najprije misli na kvalitetan san. To znači da spavanje po 7 do 8 sati svakog dana ne znači da je kvalitetno. Kvalitetno spavanje znači dobijati dovoljno sna tokom obnovljivih faza dubokog spavanja.
 

Napravite određenu rutinu prije spavanja

Postoji mnogo razloga zbog kojih većina ljudi ne dobija kvalitetan san. To može biti zbog umora, stresa, anksioznosti ili unosa previše hrane ili kofeina pre spavanja. Stvaranjem određene rutine pre nego što se legne u postelju, šalje se signal svom tijelu da dolazi vrijeme za spavanje. U večernju rutinu pred spavanje obavezno uvedite to da poisključujete sve elektronske uređaje sat vremena prije lijeganja.

Svake noći barem 7 sati sna

Opterećenje radom, kućni poslovi i druge stvari mogu da sačekaju. Pružite svom telu dovoljnu količinu odmora koju zaslužuje pa ćete se buditi sa više energije i mogućnosti za veću produktivnost sledećeg dana.

“Otplaćivanje duga”

Postoji vrijeme kada je stvarno potrebno da koliko god je moguće odložite spavanje. Ovo odlaganje možete naknadno uzeti kao nagradu na svoj organizam, ali pripazite ukoliko hronično uđete u ciklus nedovoljnog spavanja tada može doći do iscrpljenosti tijela. Budite sigurni da svakog dana nadoknađujete izgubljene sate spavanja.