STRAVIČNA ISPOVIJEST: Cijelu me ispipao, ljubio i govorio: Kur*o, opusti se, ubiću te, znam da si željna!
A.B. je pratila razgovor o svakodnevici koji smo vodili s njenim suprugom, ali se nije uključivala. Koristila je te trenutke za skupljanje snage i traženje načina kako bi najbezbolnije ispričala ono što je trebalo da nam ispriča, do sada su to čuli njeni najbliži, kao i policijski istražitelji i psihijatar.
Djeca su se povukla na sprat, muž je među prstima motao još jednu cigaretu, a ona je duboko udahnula.
– Kada smo prije 20 godina došli da živimo ovdje, prvo smo upoznali Slavka Grgurića. Ne mogu reći da smo bili super kućni prijatelji, ali jesmo vrlo dobri poznanici. Bili smo im nekoliko puta u kući, kao i oni kod nas.
Osim toga, s mojim suprugom u policiji je radio gotovo dvije decenije, suprug mu je bio šef. Ne mogu da kažem ništa protiv tog čovjeka iz tog vremena i ne bih nikome vjerovala kada bi mi rekao u šta je sposoban da se pretvori, sve dok to nisam osjetila na vlastitioj koži – priča A.B.
Ona je žena u četrdesetim godinama koju je ugledni policajac i aktivni član Župnog pastoralnog vijeća pokušao brutalno silovati na šumskom putu u službenom vozilu i u uniformi usred bijela dana, zbog čega će mu uskoro suditi karlovačka sudinica Sanda Janković.
Iako je prošla puna godina, A.B. se nije oporavila od traume, vidimo to po njenim rukama koje su počele da se tresu na spomen Slavkovog imena, piše Jutarnji. Vraća se žena u vrijeme kada je zbog spleta životnih okolnosti bila sama s djecom, nezaposlena i nezaštićena, zavisna od pomoći prijatelja i poznanika, kakav je, između ostalih, bio i Slavko.
– Obavila sam u Korenici šta sam imala, prijavila se na HZZ i krenula kući, imam oko pet kilometara hoda, jer autobuskih veza nema, ako izuzmemo školski prevoz. On je naišao iza mene iz pravca Korenice i stao. Automobil je bio tamnoplavi, policijski, ali bez policijskih oznaka.
Ponudio se da će da me poveze, ja sam rekla da može i dovezao me pred kuću. Pitao me je zar ga neću pozvati na kafu. Sjeli smo u dnevni boravak, sin je bio kraj nas na računaru. Bio je dvadesetak minuta, pričali smo o svakodnevnim temama, sve je izgledalo normalno.
Digao se i krenuo prema vratima. Sjetila sam se da je trebalo da se javim u jedan restoran kako bih se raspitala o sezonskom poslu, ali me on bio omeo kada me sustigao automobilom, pa sam ga zamolila, kad već ide u tom pravcu, da me poveze. Rekao je da nema problema.
Prošli smo tako jedan kilometar i došli do glavnog puta. Umjesto da skrene desno, krenuo je lijevo prema Plitvicama. Mislila sam da je pogriješio, pa sam ga upozorila da bi trebalo da idemo u drugom pravcu, ali on mi je hladno odgovorio: ”Idemo da se ljubimo u šumu”. Više to nije bio Slavko, nego neka druga osoba – kaže A.B.
Uslijedio je šokantan dijalog u kojem je preklinjala nasilnika da je vrati kući, ali on je u tih nekoliko kilometara vožnje prozborio samo jednu rečenicu: ”Nema ti muža, ti si nedojeba*a kuč*a!”
– Nastavila sam da ga molim da se okrene, ali on je samo šutio i vozio – priča A.
Spustio je sjedišta i skrenuo…
– Skrenuo je ulijevo i po makadamskom putu vozio oko 100 metara u šumu. Stao je i nasrnuo na mene. Prebacio se sa svog na moje sjedište, opkoračio me i spustio naslon mog sjedišta. Bio je agresivan, premrla sam od staha. Lice mu se izobličilo. U tom trenutku mislila sam da će me ne samo silovati nego i ubiti – kroz suze govori žena.
– Izgledao je kao da nikada u životu nije vidio ženu. Sitna sam, imala sam i operaciju ruke, nisam mogla da se odbranim. Mislila sam da će me ugušiti. Prolazilo mi je kroz glavu da sin zna da sam otišla s njim i da će barem znati ko me je odveo ako se ne vratim.
Cijelu me je ispipao, ljubio me i govorio: ”Kur*o, opusti se, ubiću te, znam da si željna”. Bio je potpuno izgubljen i lud. Dirao me je svuda, i po međunožju, ja sam ga i dalje molila da me pusti, ali on kao da me nije čuo – kaže A. B.
Tada je situacija za nju bila beznadežna, silom nije mogla da se izvuče iz kandži nasilnika, pa je odlučila da ga od nauma odvuče ponudom, pomislila je, koju neće moći odbiti.
– Rekla sam mu da mi ionako ne može ništa jer imam menstruaciju i da bi bilo bolje da se nađemo neko veče i to obavimo. Isprva nije reagovao, ali sam mu se zaklela djecom da ću to uraditi. Onda me pitao jesam li sigurna. Potvrdila sam i onda me pustio.
S mene se tada sklonio, izvalio se u svoje sjedište. Rekla sam mu samo: ”Slavko, šta ti je to trebalo?’‘ Od tog trenutka više se ničega ne sjećam. Ne znam o čemu smo pričali, samo se sjećam da me je na raskrsnici pustio da izađem. Došla sam kući i otišla u kupatilo. Kupala sam se, samo sam sve htjela sprati sa sebe.
Onda sam krenula da perem sudove i nešto sam radila po kuhinji. I plakala. Nisam to uspjela sakriti od djece, iako mi je to u tom trenutku bilo najbitnije – priznaje A. B.