NJIHOVA SVAĐA JE POTRESLA JUGOSLAVIJU: Nisu govorili 30 godina, a razlog je bila SAMO JEDNA SCENA!

Iako u filmovima igraju zaljubljene parove i to jako ubjedljivo ili iskrene prijatelje iza kamere po pravilu dešava se sasvim druga stvar.

Jedna od najpoznatnijih svađa poznatih koji su radili zajedno jeste svađa Seke Sablić i Bore Todorovića.

Glumica je navodno 30 godina nije govorila sa svojim kolegom Borom Todorovićem jer je on prešao granicu profesionalizma tokom snimanja filma Maratonci trče počasni krug’.Da bi scena odnosa Đenke i Kristine bila vjerodostojnija, glumac se kako kruži priča u glumačkim krugovima ‘malo zanio’ pa pretjerao.
To je naljutilo Seku i dugo nisu razgovarali.
Slavni glumac je bio poznat kao zagriženi partizanovac, ali će ovaj malo poznati detalj iz njegove biografije baciti drugačije svjetlo na njegovo navijačko opredeljenje.

Najveće strasti u životu Bore Todorovića bili su gluma, žene i Fudbalski klub Partizan. Oni koji su ga dobro poznavali i koji su imali privilegiju da se druže s njim tvrde da ne bi bilo netačno da smo Partizan naveli kao njegovu najveću strast.

PROČITAJTE JOŠ: 

Tata joj je Bora, a brat Žika Todorović, ona je pravo ČUDO - Pogledajte kako izgleda! 

Dana Todorović rođena je 1977. u Beogradu. Školovala se u mnogim gradovima kao što su Budimpešta, Detroit, Indijanapolis i Njujork, a studije drame završila je u Londonu. Te se bavi glumom i prevođenjem.

Čak je a šest godina radila je i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama, te je prevodilačko iskustvo posebno stekla u oblasti filma i pozorišta.

Njen prvi roman „Tragična sudbina Morica Tota“ koji je preveden je na njemački i engleski jezik, čak je objavila je dvije knjige priča za djecu za Sloveniju, a „Park Logovskoj“je posebno posvetila je svom ocu Bori, koji se mnogo radovao njegovom objavljivanju.

– Sigurno je da je moja nekadašnja, mladalačka želja da budem glumica, pa tako i činjenica da sam u Londonu završila “studije drame” (smer koji je po mnogo čemu sličan našoj dramaturgiji), uticala na to da moji romani sadrže određene dramske karakteristike. Gluma svakako može biti od velike pomoći u građenju književnog djela, pogotovu kada su dijalozi u pitanju, jer se kroz taj mehanizam izgovaranja rečenica, odnosno replika, lako može izdvojiti autentično od lažnog, a čitaoca je, baš kao i publiku u pozorištu, jako teško prevariti – kaže autorka.

Roman “Park Logovskoj” je posvetila ocu, a tada je rekla:

– To je jedna od onih veoma ličnih posveta koju samo onaj kome je namijenjena može u potpunosti da razumije, a nastala je iz jednog, za mene, veoma posebnog trenutka bliskosti prije nego što nas je napustio. Bora je, inače, bio veoma zainteresovan za moju književnu karijeru i sa velikim nestrpljenjem je čekao na taj drugi roman. Često mi je, iz one najčistije roditeljske želje da mu dijete bude uspješno, sugerisao:

“Jao, samo da ti ovaj roman bude deblji od prvog… delovaće, nekako, impozantnije. I ubaci malo više dijaloga, narod to voli, biće lakše za čitanje…” Bora je bio izrazito duhovit i zabavan otac, i mogu samo da se nadam da je makar djelić tog duha prenio i na mene.