TUŽAN KRAJ Dona Ares: “Sanjala sam da odlazim... Nije bilo dobro”

Pjevačica Donna Ares izgubila je danas bitku sa kancerom. 

Njena borba traje od septembra 2014. godine, kada je otkrila da ima rak pluća. U aprilu 2015. godine dobila je prvu bitku, metastaza nije bilo. Prošle godine je otkrila da se kancer vratio.

S hemioterapijom je počela za nepunih mjesec dana od postavljanja dijagnoze. Nalazi iz aprila  2015. pokazali su da metastaza više nema. Dobila je prvu veliku bitku. Sa bolešću se nosi kao malo ko, a tako i govori o njoj – bez straha.

– Nije bilo dobro. Plašila sam se, preživjela krizne momente, sanjala da odlazim. Strahovala sam da li ću preživjeti hemioterapiju, krvna slika mi je bila jako loša. Bila sam blizu predaje. Nekako sam ipak uspjela da pronađem snagu i da, grubo će zvučati, „zavolim“ bolest. Prihvatila sam je kao deo sebe. I onda je svim silama izbjacujem iz sebe – priča Donna za blic.rs. 

BOLEST SE PLAŠI MENE, A NE JA NJE

Na polovini hemioterapije ljekari su joj rekli da ima šanse da metastaze nestanu. Trgla se i više se nije plašila bolesti. Veruje da se tada bolest uplašila nje.

– Operacija je moguća, kancer se smanjio. Znam, dugo ću se lečiti, ali jača sam nego pre otkrivanja raka. Ne patim od kompleksa. Svaki dan počinjem život iz početka, a još uvijek sam bolesna. Bolest potpuno ignorišem onog momenta kad primim hemioterapiju i izađem od ljekara. Često pomislim da imam vremena za još dva života – hrabra je Donna.

Mjesec i po dana ležala je u bolnici u Bihaću, svom rodnom gradu, a poslije su je prebacili na Onkološku kliniku u Sarajevu. Teško joj je bilo da prihvati da je vozi sanitet. Cio život je, kaže, na točkovima, auto joj je kao druga kuća. I odjednom leži, a oni je voze… Sedam mjeseci liječenja joj je proletelo za tren. U početku su je svakog dana posjećivali prijatelji, a kasnije je, čim joj je bilo malo bolje, počela da daje izjave za medije, da se slika za intervjue, da ide na snimanja…

– Ne znam kako sam našla snage da to sve odrađujem, ali to me je i održalo. Desetak dana poslije hemioterapije nisam bila sposobna ni za šta. Oporavak je jako težak, a svaka sljedeća mi je bila sve teža. Organizam se zasitio, pa teže podnosi. Ali kad to prođe, ja sam u akciji.

Uprkos bolesti i napornom liječenju, u Donni je neprekidno tinjala želja da održi koncert. U bolesti se, kaže, čovek promeni, drugačije vrednuje stvari i događaje, sve posmatra kao neki film. Više se trudi, a manje mari za nebitno. Ne da se stresu, a kamoli da ga sam izaziva kao što zdrav čovjek često radi. I muzika sada ima nov smisao, a njeni stihovi „I slaba jača sam“ dobili su zaokruženo, potpuno značenje.

– Čudno je kako čovjek osjeti neke stvari. Verovatno su me svi moji stihovi obilježili, pa moraju i ovi… Sve sam ih proživela. Eto, nije mi to baš trebalo. Ali potvrdila sam da nisam ona što bi pala na kolena. Valјda je to ta čarolija kantautora – kaže.

Uskoro je, 15. aprila 2015, održala koncert u prepunoj sarajevskoj „Zetri“. U međuvremenu je osnovala Fondaciju „Donna Ares“ za pomoć oboljelima od raka, a prihod od koncerta dala je u humanitarne svrhe.

Najviše joj znači publika koja je došla jer je ona, smatra Donna, najzaslužniji što je danas ponovo na nogama. Prilazi joj još otvorenijeg srca nego nekada.

– U nekim situacijama srca više nemam nikako. Dobro pazim kome sebe poklanjam, jer ne umem da dam malo. Eto, i to sam naučila u bolesti.

Ne voli ništa da zna unaprijed. Nikada nije volela da sluša šta će biti, šta će je snaći, pa tako ni sad. Zato se i nije raspitivala kad će početi da gubi kosu. Dovoljno joj je bilo da zna da će se to desiti.

– Ja sam svoju kosu iščupala. Počela je da se proređuje, ispadala je u velikim pramenovima, bez reda. Glava mi je izgledala kao da ima rupe. Nisam mogla to gledati i rekla sam rođaci da mi obrije kosu na tjemenu, a napred sam je sama iščupala. To smo uradile u bolnici. Teže mi je palo što su mi grudi usahle, ali, srećom, sada su opet jedrije. Čekam da mi porastu trepavice i obrve – ispričala je tada.

(blic.rs)