Kako sabrati MISLI? Kako se trgnuti i vratiti KONCENTRACIJU?
Osobe koje imaju teškoće sa koncentracijom ne mogu da kontrolišu nametljive misli: one ih kao dimna zavjesa sprečavaju da vide jasno cilj. Tajna „velikih” u ovom svijetu je upravo u tome što posjeduju izuzetnu moć koncentracije, a to znači u stanju su da se sasvim usmere na određeni zadatak prije nego što nam misli odlutaju.
U suprotnom se rasipa znatna količina mentalne energije. Osim, toga koncentracija utiče i na pamćenje, koje može biti desetostruko povećano, dokazano je, ako je um fiksiran na trenutnu akciju.
Glavne prepreke koncentraciji su dosada, uznemirenost i sanjarenje.
Leptirov let
Koncentracija, odnosno njen nedostatak, često je izvor sukoba sa okolinom već u najranijem djetinjstvu, prvo između roditelja i djece.
U dečijem uzrastu pažnja, i inače nerazvijena, „skače” kao leptir sa cvijeta na cvijet, ali moguće je u nekim slučajevima da je reč o poremećaju pažnje koji se ispoljava i kroz zbunjenost i impulsivnost.
Mjerenjem moždanih talasa naučnici su utvrdili da dete sa lošom koncentracijom nije nevaljalo, neposlušno ili bezobrazno. Kod te djece dominiraju Teta talasi koji se kreću u opsegu od 4 do 8 Hz. Da bi mozak mogao da prima nova saznanja, i da se koncentriše, mora da umanji nivo Teta talasa i pokrene Beta moždane talase iznad 14 Hz. Beta-Teta odnos se može promeniti vježbanjem, i to je cilj „neurofidbek treninga” kojim se trenira mozak (a ne samo mišići, čemu su posebno skloni hiperaktivni) kroz specijalne video igrice u kojima su „džojstik” moždani talasi deteta.
Kad se oni ubrzaju i pređu u Beta opseg, dete napreduje u igri. Uspeh se postiže i kada se umanji snaga Teta talasa. U igri putem uslovljavanja, pokušaja i pogrešaka dijete neosetno uči da usmjeri svoje misli. Kada mu u igrici krene, nešto u njemu, kaže: „A ha, u tome je fora” i zapamti šta je urađeno.
Uspjeh u igri ga motiviše da ide dalje, i malo-pomalo, dete uvežba koncentraciju i pri tome se slatko naigra. Ove video-igrice ne odvajaju dete od učenja i spoljašnjeg svijeta, već mu pomažu da stekne sposobnosti da kontroliše svoj mozak i ponašanje, i posredno stekne veće samopouzdanje.
Ja hoću, ali samo što ja hoću
"Iz mnogobrojnih studija pokazano je da ove teškoće u 70 odsto slučajeva ne nestaju odrastanjem, mada se smanjuju posle puberteta. Bez odgovarajućeg tretmana, kod ove dece postoji daleko veći rizik od neuspeha u školi ili uspeha daleko ispod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanje razreda, izbacivanje iz škole.
Zanimljivo je da deca sa poremećajem pažnje imaju selektivnu pažnju, koja se kreće od jake usmerenosti na stvari koje ih interesuju do izrazite nepažljivosti kada su u pitanju sadržaji koji njima lično nisu zanimljivi.
Čak i ono što im je interesantno, čim im malo dosadi, prestaje da bude objekt pojačanog interesovanja. Kod ove dece je i pamćenje selektivno. Od pročitanog teksta obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali ne upamte ono što većina memoriše", ukazuje psiholog Sandra Jovanović.
Djecu sa poremećajem pažnje često opisuju i kao preterano emotivnu, koja prave probleme. Osećanja dominiraju nad njihovim rasuđivanjem, a objašnjenje činjenicama i dokazima ne uspjeva koliko god se odrasli trudili. Ako u tom momentu žele sladoled, ništa im ne znači to što roditelji nemaju novca ili je vreme ručku.
Pomaže „kućni red”
Osobine koje ta djeca imaju i koje treba ciijeniti i podsticati su: spontanost, kreativnost, brzo mišljenje, jaka usmjerenost, upornost, visok energetski naboj.
Postoje tehnike koje služe povećanju svesnosti kroz praćenje sopstvenih misli i emocija. Od uma se zahteva da produženo boravi na nekom predmetu, nekoj izdvojenoj misli, slici, ili bilo čemu što se uzme za predmet posmatranja.
Kada je osoba koncentrisana samo na jednu stvar, i ništa drugo ne postoji u tom trenutku, tada je postignuta potpuna pažnja. To stanje duha prati i osećaj zadovoljstva koje donosi pobjeda, jer se dijete ili odrasli osećaju moćnijim i efikasnijim.
Tehnike vježbe
Vežbajte koncentraciju svaki dan. Prije nego što započnete neki posao ili zadatak jasno definišite ciljeve. Ciljeve ograničiti po oblastima i hijerarhiji. Kada je cilj akcije zacrtan, koncentracija će biti efikasnija, jer mozak vidi jasno što treba da se uradi.
Mozak mobiliše mnogo energije kada zna gde ide! Tehnika mentalnog programiranja. Anksioznost je neprijatelj koncentracije. Ponekad se pažnja može povećati otkrivanjem problema: imam hiljadu misli odjednom; moj um je nemiran. Zamenjujte ovakve misli jednu po jednu suprotnim razmišljanjima.
Zabavljajte se: uzmite tekst i pokušajte da ga pročitate naopako
(Novi.ba/ b92.net)