Šta migrenu čini 1000 puta težom od obične glavobolje?

Zanimljivosti
Šta migrenu čini 1000 puta težom od obične glavobolje?
Bol je počeo u znakovima, znala sam da dolazi. Počela sam da smirujem sebe, nisam želela da mu dozvolim da me preuzme. Međutim, slomila sam se i bol je stigao. Uzela sam jednu pilulu koja je odradila posao jer mi se brzo prispavalo - glasi ispovijest žene koja objašnjava razliku između migrene i glavobolje.

Gvendolin Pop je za sajt “Unwritten” posvetila novi tekst svim ljudima čija se migrena naziva “glavoboljom” i nije shvaćena ozbiljno od okoline. Ona je pokušala da objasni u čemu se tačno migrena i glavobolja razlikuju, a njen tekst glasi:


Bol je počeo u znakovima, znala sam da dolazi. Počela sam da smirujem sebe, nisam želela da mu dozvolim da me preuzme. Međutim, slomila sam se i bol je stigao. Uzela sam jednu pilulu koja je odradila posao jer mi se brzo prispavalo. 

Počela je da me obuzima vrelina. Dišem teško sa otvorenim ustima. Pljuvačka koju proizvodim mora da spreči povraćanje. Glasno je. Kao bomba koja otkucava. Nema ritma, ali je glasno. 

To je zvuk moje predstojeće eksploziije. Bolje bih se osjećala ako bi mi neko izvadio mozak. Sve što želim je kašičica za grejpfrut. Znate ona za oštrim ivicama. Želim da mi neko njome izreže lobanju i izvadi mozak. Pijem vodu zatvorenih očiju. Prosipa se po jastuku. 

Hladi me jer sam se oznojila. Sada se smrzavam. Brojke na digitalnom satu su mnogo svijetle, iritiraju. Sunce peče kao da je podne u pustinji. Zvoni mi telefon. To je moj šef. Kažem mu da ne mogu da dođem. Objašnjavam mu šta mi je. 

Otvaram oči nekoliko minuta kasnije. Prošla su tri sata i imam šest propuštenih poziva sa posla. Ona konverzacija sa šefom je bila halucinacija. Okrećem glavu i na momenat mislim da je prošlo. A onda pulsiranje počinje ponovo. U mojim nogama. 

Osećam kako krv struji kroz moje tijelo. Osjećam ruke, ali ne mogu da ih pomerim. Otvaram oči nekoliko sati kasnije. Prošlo je samo tri minuta. Razbijam kreker na komade svojim palcem i kažiprstom. Osjećam se kao da sam ga razbila ciglom. 

Toliko su mi teške ruke dok ih pomeram. Tijelo mi je usporeno, a sva težina ovog svijeta je na meni. Bukvalno. Ne emotivno, ne duhovno. Zaista se osjećam kao da mi je neko stavio tegove na tijelo. Jedan ćoškić polomljenog krekera je sve što sam stavila u usta za 10 sati. 

A proći će 24 časa pre nego što ponovo budem jela. To će biti lagana hrana. Proći će 48 sati dok ponovo ne budem ja. Između jedenja lagane hrane i svoje ishrane biću prazna. Neću biti gladna ili umorna, već samo obična olupina.

 

Ne propustite