Nemaju vodu ni struju, uče uz svijeću i kupaju se u koritu: Porodica iz Niša živi u jezivim uslovima (VIDEO)

- Nikada ni od koga nismo ništra tražili, niti smo se žalili. Podnosili smo svoje muke kako smo znali, a bilo ih je mnogo. Ali sada smo prinuđeni da zatražimo pomoć jer ovako više ne možemo – ovim riječima se Nišlijka Vesna Radisavljević u ime svoga supruga Bojana Đorđevića, invalida prve kategorije i dvoje maloljetne djece obratila humanim ljudima u želji da svojim najmilijima olakša život kakav se ne očekuje u 21. vijeku.

Bojan je radio u Beogradu, a prije devet godina se vratio u rodnu kuću u Nišu jer je teško obolio. Od tada ova porodica živi u čatrlji koju im je ostavio Bojanov otac.

Na žalost, Bojan je uz kuću naslijedio i očeve dugove za struju i vodu. Kako su jedini njihovi prihodi socijalna pomoć od 14.000 i 6.000 dječjeg dodatka, plaćanje duga od 700.000 dinara EPS-u je za njih bila nemoguća misija. Zbog toga ova porodica od 11. aprila nema struje i to im je sada najveća muka.

– Moja kćerka, učenica drugog razreda srednje škole i sin osnovac, uče uz sveću i jedu suhu hranu jer ne mogu da im skuham obrok. Kad založim šporet pa ponešto skuham, to mora sve odmah da se pojede jer nemam frižider. Nemamo kupatilo, djecu kupam u koritu, a tako i veš perem. Djeca su mi zlatna, ona su mi sva utjeha u ovom očaju – žali se Vesna.

Teško je i Bojanu jer je u 44. godini stopostotni invalid.

–  Otkazali su mi bubrezi, svaki drugi dan idem na dijalizu, ne mogu da radim nikakav fizički posao. Vesna cijepa drva, djeca joj pomažu…. Otkako nemamo struje, mnogo nam je teže. Navikli smo se na oskudicu, na život u neuslovnoj kući, ja sam je pritegao koliko sam mogao, ali je daleko od svakog komfora. Kad bih bar mogao da nabavim nekakav agregat da nam ponovo zasvjetli sijalica, sve bi nam bilo mnogo lakše  – opisuje svoje muke zabrinuti otac dok pokazuje fistule na rukama, posljedice dijalize i dodaje:

– Dug za vodu sam nekako reprogramirao, od te socijale plaćam svakog mjeseca ratu od 2.200 dinara. Htio sam nekako da i struju pokušam da platim, ali mi je traženo 40.000 mjesečno prije nego što su mi je isjekli. Sad traže da platim ceo dug, što je za nas potpuno nemoguće.

Ovi humani ljudi dijele skromne obroke sa životinjama koje su udomili.

– Imamo dva psa, jednog malog je supruga pronašla u parku “Čair”, neko ga je tamo bacio. Došla nam je i mačka, ovde se omacila, pa imamo i dva mladunca. Šta ćemo, dobri smo ljudi, žao nam je životinja, pa svoju sirotinju sa njima dijelimo – priča Bojan.

Za muke ove porodice već se pročulo, bilo je i najava iz opštine Palilula da će im se pomoći, ali za sada je stigla samo pošiljka niškog “Crvenog Krsta”.

Dobili su džak brašna, nešto hrane i obećanje da će nastaviti da im pomažu.

Za sada nema pomena da će ova porodica dobiti ono što im najviše treba, struju koja je za njih u 21. vijeku samo nedostižna želja.

Pogledajte u kakvim uslovima živi ova nesretna porodica: 

(Telegraf.rs)