MAJKA MALOG ALEKSE OBJAVILA POTRESNU PORUKU NA FACEBOOKU I NESTALA: Nemojte me tražiti... neću biti tu... (FOTO)
Ovo je Aleksa. Imao je 14 godina, bio odličan đak sedmog razreda Osnovne škole “Sreten Mladenović Mika” u Nišu. Svakog dana, maltene godinu dana, trpio je maltretiranje vršnjaka u školi. Svi su okretali glavu, niko mu nije pomogao. Danas je tačno šest godina od njegovog samoubistva, koje je pokrenulo priču i otvorilo Pandorinu kutiju o vršnjačkom nasilju u Srbiji i zbog koje se traži usvajanje Aleksinog zakona.
Na ovaj pretužan dan, Aleksina majka Dragana Janković postavila je na Fejsbuk status koji u tri rečenice opisuje njenu tugu.
- Nemojte me tražiti …neću biti tu…. Sanjam raj i susret gdje će mi dodirnuti ruku i obrisati suze. Nikad “maj” neće donositi radost!!! – napisala je Aleksina majka.
Poslije ovog statusa, ona je objavila još jedan – esej o Aleksi.
Njen sin Aleksa je za nepunu godinu čak osam puta bio prebijen.
Imao je potres mozga, hematome, modrice po glavi i tijelu, povredu noge, primao je infuziju, lomili su mu naočare, nosio je longetu.
O svemu su bili obavješteni direktorka škole, psiholog, razredni starešina, školski policajac, Policijska uprava Niša… Niko ništa nije preduzeo.
Dan pred smrt majci Dragani je pričao šta su mu sve rekli i šta su mu uradili tog dana u školi. Majka ga je molila da izdrži još mjesec dana, do kraja školske godine i obećala da će poslije ispisati i njega i sestru iz te škole. Sutradan se bacio sa trećeg sprata.
Školski kolektiv pokušavao je sve da zataška.
S tim u vezi izbrisan je i snimak Aleksinog prebijanja koji su zabilježile školske kamere, a neki od nastavnika su čak i podsticali linč nad njihovim pokojnim sinom. U školi je bila popularna parola “nisi nam drug, ako ne biješ Jankovića”.
Sve je počelo u septembru 2010, kada je Aleksu pretukao jedan učenik osmog razreda, navodno zbog verbalnog sukoba sa njegovom dejvojkom, inače Aleksinom bivšom simpatijom i drugaricom iz razreda.
Od tada počinje redovno maltretiranje ovog dječaka.
Uslijed svega toga, Aleksa je počeo da mršavi. Imao je noćne more, mjesečario je, imao je nagon za povraćanjem, plašio se za život roditelja. Odlazio je kod neuropsihijatra. Ljekar mu je konstatovao posttraumatski ili vijetnamski sindrom. Do smrti je pio antidepresive, a po potrebi i lijekove za spavanje.
Dugo je trebalo da zbog ove tragedije neko bude kažnjen. Prekršajni sud kaznio je prošle godine školu sa maksimalnih 500.000 dinara, a tadašnju direktorku Suzanu Popović Ickovski sa 50.000. Obrazloženje je glasilo: “zbog propuštanja dužnog nadzora” i nepreduzimanja propisanih mjera u slučajevima nasilja nad učenicima.
Smatrajući da odgovorni za ovu nesreću nisu adekvatno kažnjeni, roditelji su podnijeli krivične prijave protiv odgovornih u školi. Tu prijavu sud je odbio, jer je školi već suđeno po prekršajnoj. Međutim, Jankovići nisu odustali, pa je Viši sud u Nišu na kraju donio presudu da škola mora da plati odštetu od 1,5 milion dinara, na osnovu odštetnog zakona, a kazna sa sudskim troškovima dostiže skoro dva miliona.
(Telegraf.rs)