URNEBESNO Balkansko pismo EU: Draga tetko Evropo, ti si odustala od nas i mi smo od tebe, opet smo loši klinci, ali da te upozorimo - MI SMO TEK POČELI...

Poznati srbijanski novinar Dejan Anastasijević, koji živi i radi u Briselu, objavio je blog u kojem je "u ime zapadnog Balkana" pisamo "staroj tetki Europi". Urnebersno i lucidno pismo na najbolji način ocrtava odnose Balkan i Evropske unije. Pismo donosimo u cijelosti i prema dostupnom prijevodu. 

"Dragi tetko Europo,

Pišem vam u ime vaših siromašnih rođaka iz zemalja Zapadnog Balkana: Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Albanije. Znate – to su oni neposlušni.

Prošlo je već neko vrijeme i treba da razgovaramo.

Prije četrnaest godina, u Solunu, nama je svećano obećano da će nam jednog dana, ne tako daleko u budućnosti, biti dozvoljeno da se preselimo u vašu veliku kuću u Briselu i da sjednemo zajedno za vašim stolom.

Rekli ste sve što je trebalo uraditi, da očistimo naše postupke, da budemo dobri prema tebi, budemo dobri jedni prema drugima i da naučimo dobre manire kako ne bi vas osramotili pred gostima.

To smo i pokušali. Mi smo se zaista potrudili. Prestali smo se svađati, čuvamo naše sobe čiste koliko možemo, bili smo dobri prema susjedima. Čak smo ponekad dijelili naše igračke i stvari, iako nismo zaista to htjeli, ali smo željeli da vam dokažemo da to možemo.

Ali nagrada nikada nije došla. Deset godina nakon Soluna, samo Hrvatska je dobila prestižni poziv, a kada je otišla, odmah je prekinula sve veze sa nama. Ona sada ide okolo pretvarajući se da je „južno- centralno-evropsko-mediteranski predak“, a riječ "Balkan" joj nikada prelazi usne.

Tada smo počeli shvatati da nas ti zapravo ne želiš i počeli smo odustajati. Ali ti to izgleda nisi primjetila.

Nemoj me pogrešno shvatiti, znam da ste imali, i još uvijek imate, svojih problema, uz fiskalnu krizu, i migranatske krize, terorizam i Britaniju koja se odlučila otisnuti na pučinu. Htjeli smo vam pomoći, ali si nas držala na kraju ruke.

Tako smo se pretvarali da činimo reforme, a ti si se pretvarala da poziv i dalje važi. Prošlo je tako već neko vrijeme.

Na kraju, oboje smo se umorili od pretvaranja. Rekla si da neće biti više proširenja EU do 2020. godine; onda si počela govoriti o 2025.

Dobili smo poruku. Odustali ste od nas, i mi smo odustali od vas i od sebe. Opustili smo se.  

Pogledajte nas sada: Srbija se opet pretvara u siledžiju; Kosovo ima tek devet godina i već je umoran od igračaka i traži prave tenkova i topove; Bosna samu sebe razdire; Crna Gora misli da je na vrhu svijeta; Makedonija ima samoubilački nagon; Albanija samo sjedi u uglu cijeli dan, i duri se.

To je nered.

Počeli smo se igrati sa lošim klincima, kao što su Vlad, i Redžep, i Abu Bakr, i da, novim narančastim derištem Donnie. Ti si nas upozoravala da se držimo podalje od njih, ali u odsustvu vas, morali smo pronaći prijatelje. Možda oni nisu tako loši kao što kažu.

I tako smo konačno dobili vašu pažnju. Čuli smo da je bila velika porodična večera u Briselu prošle sedmice, i da smo bili među glavnim temama razgovora. Naravno, nismo bili pozvani. Mi nikada nismo pozvani.

Ali smo dobili poruku - "zaključke". Primjetili ste da smo nemirni i nestabilni. Kažete da ste zabrinuti. I pripisujete to sve "vanjskim utjecajima". Stvarno? Kao da smo u osnovi dobri klinci kojima se upravo dogodilo da padnu u loše društvo. To je ponižavajuće.

Pa, da ti kažem: mi nismo dobri, ne više, a možda i nikad nismo bili. Pokušali smo za neko vrijeme, i nije se isplatilo. Također, mi smo savršeno sposobni da sami napravimo pustoš, kao što bi trebala biti dobro upoznata.

Takođe ste rekli, u istoj poruci da ste i dalje predani starom solunskom obećanju. Žao mi je, ali to jednostavno više nije dovoljno.

Mi te i dalje volimo i želimo da budmo s tobom, ali si nam pokazala da jedini način da privučemo tvoju pažnju jeste da ti budemo što veća smetnja i problem. A mi smo tek počeli. Da ne bude da te nisam upozorio.

Iskreno tvoj,

Zapadni Balkan."