Zarazni revizionizam: Nakon Draže, Srbija rehabilitira i koljača Kalabića!

Region
Zarazni revizionizam: Nakon Draže, Srbija rehabilitira i koljača Kalabića!
"Korpus Gorske garde je jedna od najozloglašenijih četničkih jedinica", kaže istoričarka Jelena Đureinović.

Viši sud u Valjevu odlučuje o zahtevu za rehabilitaciju četničkog komandanta Nikole Kalabića, koji je 2013. godine podnela njegova unuka. Dok zagovornici rehabilitacije tvrde da nema nijednog validnog dokaza da je Kalabić sarađivao sa okupatorom, niti da je počinio bilo kakav zločin, deo istoričara ukazuje na to da je i komandno i lično odgovoran za masovna ubistva civila, teror i pljačke, te saradnju sa Vermahtom.

U završnoj reči, punomoćnik Vesne Kalabić advokat Goran Branković rekao je da je Nikola Kalabić bio "jedna od najznačajnijih figura u Ravnogorskom pokretu, čuveni geometar, poštovan porodični čovek, častan oficir, izuzetan starešina", a da je likvidiran iz političkih, nacionalnih i ideoloških razloga i da bi zbog toga trebalo da bude rehabilitovan.

Tužilac se predlogu usprotivio pozivajući se na odluku Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, kojom je Kalabić proglašen ratnim zločincem.

Nikola Kalabić je pre rata bio geometar Katastarske uprave u Valjevu. Na početku prilazi četnicima Koste Pećanca i dobija čin vojvode. Ubrzo se, međutim, razilaze, a Kalabić prilazi Ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića, gde je prvo bio komandant Prateće čete, a potom komandant Gorske kraljeve garde.

 

"Korpus Gorske garde je jedna od najozloglašenijih četničkih jedinica", kaže istoričarka Jelena Đureinović.

 

Dok potomci tvrde da nema dokaza da je Kalabić odgovoran za zločine, te da će sud na osnovu dokaza "skinuti ljagu i razotkriti gnusne laži koje su o njemu širili komunisti", Jelena Đureinović navodi da dokumentacija i prepiske iz perioda rata potvrđuju njegovu odgovornost za tzv. čišćenja komunista, teror, pljačke, premlaćivanje i pokolj nad civilima u Srbiji.

 

"Na primer, pokolj u Kopljaru kod Aranđelovca, u decembru 1943. gde je ubijeno 20 ljudi, gde on sam u depeši piše – sve sam ih poklao. Imamo 1944. godine Banju, Mali Požarevac, Drugovac. Tokom 1942. i 1943. dosta upada u sela, klanja ljudi, posebno u okolini Aranđelovca. Imamo dokumente i četničkog pokreta, pa tako za Rudnički kraj postoji i pismo jednog anonimnog oficira Draži Mihailoviću, koji kaže da su pedeset posto žrtava tih pokolja nevini ljudi, a da se u izveštajima predstavljaju kao da to nisu. I ono što se često dešava je da se žrtve predstavljaju kao komunisti jer bi onda to trebalo da bude legitiman zločin", navodi Jelena Đureinović.

 

Uz tvrdnju da je ubijen iz ideoloških razloga, advokat Kalabićeve unuke pred sudom je naveo da nema dokaza ni za to da je Nikola Kalabić sarađivao sa okupatorom. Istoričarka Jelena Đureinović pak dodaje da direktnu i otvorenu saradnju potvrđuju i nemački i četnički izvori.

 

"On čak i javlja Draži Mihailoviću o saradnji i o zajedničkim akcijama sa nemačkim okupatorom", kaže ona.

 

Prema zvaničnoj istoriji, Kalabić je na koncu izdao Mihailovića i pomogao da on 1946. godine bude uhapšen.

 

"Čak i mnogi istoričari koji su zagovornici rehabilitacije četničkog pokreta potvrđuju da je Kalabić sarađivao sa OZNA-om pri lociranju Mihaliovića. Međutim, smatram da ovaj podatak u priči o Kalabićevom liku i delu, kao i rehabilitaciji nije toliko relevantan aspekt", navodi Jelena Đureinović.

Za Kalabićevu unuku, pak, jedan od motiva je upravo da dokaže da on "nije izdao svog komandanta".

U prilog tome navodi da je Osnovni sud u Valjevu na njen zahtev 2011. godine proglasio Kalabića mrtvim. Sud je prihvatio svedočenje Mijajla Danilovića, penzionisanog sveštenika, takođe pripadnika četničkog pokreta i zagovornika Kalabićeve rehabilitacije, koji je tvrdio da su ga ubili pripadnici OZNA-e 19. januara 1946., odnosno dva meseca pre nego što je Mihailović uhapšen.

Nema, međutim, pouzdanih istorijskih podataka o tome gde je, kada i na koji način okončan život Nikole Kalabića.

Nakon rehabilitacije njegovog komandanta 2015. godine, odluka u slučaju Kalabića mogla bi biti dodatni doprinos talasu istorijskog revizionizma u Srbiji, kaže istoričar Srđan Milošević.

"I to nije samo nekakvo poništavanje faličnih sudskih procesa, već je u pitanju rehabilitacija i istorijskog delovanja, pa samim tim i ideologije ljudi koji se rehabilituju. I ova najnovija, koju mislim da s pravom možemo očekivati imajući u vidu dosadašnja iskustva, će biti još jedan doprinos rehabilitaciji četničkog pokreta. Reč je o jednom notornom zločincu, a posle ove rehabilitacije, on će ostati časni komandant Gorske straže i ugledni geometar koga su komunisti upropastili. Pored svih drugih ličnosti, imaćemo još jednog uglednog srpskog oficira i istaknutog građanina", navodi Milošević.

Kada je Sreski sud u Mionici, septembra 1946. godine proglasio Kalabića za narodnog neprijatelja, oduzeta mu je imovina. Njegova unuka zahtev za rehabilitaciju podnela je i zbog restitucije. Namerava, naime, da u posed vrati plac od 1,3 hektara na Divčibarama.

Ne propustite