Povratak Karića
Godinica koja je za nama teško da će biti upamćena po dobrom, ali koja je to bila, barem poslednjih 20 i kusur godina? Naravno, uvek postoje oni lični uspesi, i u to ime dižemo čašu u nadi da će ih biti što više.
Ipak, koliko god na ličnom planu bili zadovoljni teško je u potpunosti se isključiti iz društvenog , a što da ne i političkog života jer ako nećemo mi da se bavimo politikom, ona svakako hoće sa nama.
I naravno, znate me već dobro da znate da ne mislim nužno učlanjivanje u neku od postojećih partija. Možemo mi bolje, puno bolje od toga. Pitanje je samo smemo li, usudimo li se? Moramo jer u suprotnom poješće nas u potpunosti.
Evo, kraj godine, savršeno simbolično, barem u Srbiji u potpunosti će pripasti jednom liku, a on nije Aleksandar Vučić, osim ako se spomenuti ne potrudi skrenuti pažnju, u čemu je majstor. Kraj godine pripada Bogoljubu Kariću, čoveku koji je godinama živeo u izgnanstvu, konkretno u Rusiji, krijući se od ruke pravde.
Ukratko, najpoznatiji brka na političkoj i medijskoj sceni, osnivač Mobtel-a, prvog mobilnog operatera u Srbiji, čije usluge je koristio onomad i Slobodan Milošević, teretio se za zloupotrebu službenog položaja, izvlačenje novca iz kompanije pa je tako stekao tričavih 21.980.551 USD.
Karić je poznat kao jedan od tajkuna koji se obogatio baš u vreme ratova i sankcija. Kako? Legenda kojom porodica Karić barata je da su se obogatili sviranjem harmonike na svadbama, no da je sviranje harmonike na svadbama toliko unosno svirali bi svi. Druga legenda, međutim, kaže da su se Karići obogatili tako što su imali pravo na trgovinu devizama u ono vreme sankcija i sulude inflacije. Kontrolisali su ulicu, kupovali po zvaničnim cenama, a prodavali po znatno većim. Nešto slično je svojevremeno iskoristio i ocrnjeni Soroš, ali to je drugi par opanaka.
Uglavnom, Tužilaštvo je odustalo od gonjenja Karića, pa se tako ovaj nakon 10 godina, baš u subotu, poslednji dan 2016. godine vraća u Srbiju. Slavodobitno jer kako kaže: „ja sam Srbiji potreban“.
Ako ste pratili malo ono šta se dešavalo nakon pobede Trampa moguće da ste naleteli na teorije da je Bogoljub Karić bio zapravo Tramp pre Trampa jer je među prvima u javni i politički prostor ušao sa priprostim jezikom, mašući salatom sa traktora, ali nije samo to. Obojica su osetili potrebu da svoju moć na neki način uokvire političkim sadržajem.
Tramp je to uspeo, Karić baš i nije ali budimo sigurni da će ponovo probati.
A pre nego se to desi sagledajmo simboliku njegovog povratka baš poslednjeg dana 2016. godine, godine koja je po mnogo čemu podsetila na devedesete. Ne, nije ovo povratak na devedesete već samo kontinuitet jedne politike koja vodi svoje korene iz devedesetih i ni jednog trenutka prekida tog kontinuiteta nije bilo. Čak ni onda kad je podignuta optužnica jer bilo je jasno da se i država koja je Karića gonila, a koja je prodala njegov Mobtel, dobrano ogrešila o njega, ali i o zakone.
I zapravo je sve bila jedna lakrdija čiji se hepi end očekivao, samo pitanje kada. I kad država, odnosno Tužilaštvo, odustaje od daljeg gonjenja Karića jer je čitav proces zastareo samo nam želi reći da se jebemo, ali da rezultat tog snošaja nikako neće biti u našoj nadležnošću već će ga država upregnuti za svoje potrebe. Na nama je samo da ga othranimo, a Karić i slični će već znati šta sa njima činiti.
Stoga, valja se grupisati, definisati područje borbe i krenuti osvajati prostore slobode. Jednog dana ćemo i mi toj i tim državama reći da se jebe. Istina, može se to uraditi i sa sigurne udaljenosti ali nismo svi te sreće i nismo svi možda tih afiniteta. Znamo kako ovo može biti divno mesto za život samo još da shvatimo da se mi i niko drugi pita kako će ono izgledati.
A valjda ćemo u toj 2017. godini biti makar zrno pametniji. Mislim da ne tražim i ne želim puno.