Marčeta za Novi.ba o uvođenu sankcija Javnom RTV servisu BiH: Situacija na BHRT-u je na ivici egzistencije
Evropska radiodifuznija unija (EBU) je uvela sankcije članicama javnog RTV servisa BiH jer BHRT nije izvršavao finansijske obaveze prema ovom međunarodnom tijelu. Riječ je o sankcijama 3. stepena čime sva tri javna emitera (BHRT, FTV i RTRS) od sada ne mogu više preuzimati vijesti preko EBU-a. Dugovanja BHRT-a prema EBU-u iznose šest i po miliona KM, a oba doma Parlamentarne skupštine BiH su do sada trebala usvojiti novi model finansiranja javnih servisa. Jedan od prijedloga koji nisu dobili zeleno svjetlo u parlamentu je bio da se javni emiteri efikasnije finansiraju tako što će telekom operateri prikupljati RTV takse.
Vladimir Marčeta, član Upravnog odbora BHRT-a, za Novi.ba podsjeća da ova medijska kuća nije mogla normalno funkcionisati zbog drastičnog pada naplate RTV takse u zadnje četiri godine, a kamo li da još redovno plaća obaveze prema EBU-u. On kaže da će povodom novonastale situacije tražiti hitan sastanak sa direktorom BHRT-a Belminom Karamehmedovićem.
"Mi smo, u zadnje četiri godine, uputili nekoliko dopisa državnom parlamentu insistirajući na izmjeni Zakona o javnom RTV servisu BiH radi efikasnije naplate RTV takse. Međutim, nije bilo odziva političkih struktura. Po sadašnjem načinu prikupljanja takse, koji je istekao ljetos, ne prikupi se ni 20 posto onoga što je planirano da se prikupi", pojašnjava Marčeta i dodaje da su RTV servisu sada naprosto svezane.
Iako telekom operateri nemaju zakonsku obavezu da prikupljaju taksu, Maerčeta naglašava da su oni prikupili neznatna sredstva koja, opet, ne mogu biti od velike pomoći. On kaže da je državni parlament nijem na činjenicu da je istekao stari zakonski model načina naplate takse, a da u međuvremenu nije usvojen novi.
"U maju je formirana parlamentarna komisija za izmjenu zakona, a predloženo je da ja budem njen član. Međutim, ta komisija se nikada nije sastala", kaže Marčeta i naglašava da je finansijska situacija na BHRT-u katastrofalna. On napominje da, po zakonu, entiteski servisi (RTRS i RTVFBiH) prikupljaju sredstva od naplate takse koja se prebacuju na zajednički račun, a potom se sredstva raspodjelju po principu 25 posto entitetskim servisima i 50 posto BHRT-u.
"Međutim, u zadnjih nekoliko godina, šta god je prikupljeno, niti jedna marka nije otišla BHRT-u, a radi se o cifri od pet miliona KM. Tako da je BHRT na ivici egzistencije, radnicima se ne uplaćuju doprinosi što predstavlja drastično kršenje zakona i zakonskih obaveza. Državni ministar prometa i komunikacija Ismir Jusko je izjavio da će podržati javne servise, pogotovo BHRT, ali ja ne znam koje on uopšte alate ima u rukama da bi nešto mogao uraditi jer državni parlament odlučuje o tome", zaključuje Marčeta.