'Od tada je prošlo dobrih dvadesetak i kusur godina, babe nema odavno ali je to priča koje se najradije sjetim'

Zbog nekih obaveza iz vrtića nisu stigli da me pokupe ni mama ni tata pa su javili babi da ona ode. Baba odlučila da prvo ode kod frizera i namjesti frizuru jer je te večeri imala proslavu (proslava radi odlaska u penziju) i usput se i našminkala i došla u vrtić. Ja je nikada u životu nisam vidio sa takvom frizurom i tom šminkom i briznuo sam u plač, a vaspitačice se zbunile i nisu joj dale da me uzme jer su mislile da je ne znam. Džabe je baba objašnjavala, pokazivala ličnu kartu, ubjeđivala se... Na kraju je ipak morao tata da dođe da me pokupi. Od tada je prošlo dobrih dvadesetak i kusur godina, babe nema odavno ali je to priča koje se najradije sjetim kada je ona u pitanju.