'Moja djevojka mrzi praznike, tačnije, pola ih ne priznaje za praznike'

Moja djevojka mrzi praznike. Tačnije, pola ih ne priznaje za praznike, pola prosto ne slavi. Osmi mart prezire, Novu godinu ne priznaje, o Valentinovu da ne pričamo, jedino Božić slavi jer drži do tradicije, iako nije vjerenik. A tek godišnjice. Ne daj Bože. Teško sam se navikao na to. Sjećam se za našu prvu Novu godinu zajedno, kupio sam joj neki ekstremno skup parfem, iako inače nisam baš pri parama, ali eto.. Vidio sam da joj nije drago, ali se suzdržala i zahvalila. Kasnije sam shvatio, da sam tim poklonom sigurno odao utisak da ju ne slušam, jer sam znao i za njeno mišljenje o praznicima i za 10 puta jeftiniji parfem koji koristi godinama. Bilo kako bilo, naučila me je da se ljubav, žene (i muškarci naravno) i novi dani trebaju slaviti svakog dana. Da trebamo slaviti život, svakog jutra. Na 10. godišnjicu mi je rekla ''Zašto da slavimo što smo se voljeli čitavu deceniju? Treba da slavimo što se volimo i danas.'' Uvijek sam gledao na nju kao na klinku, jer je prilično mlađa od mene, a toliko me je toga naučila.