"Imam odličnu priliku da učestvujem u razmjeni i provedem par mjeseci u inostranstvu"

Imam odličnu priliku da učestvujem u razmjeni i provedem par mjeseci u inostranstvu. Svi me podržavaju i slažu se sa mnom da ne bi trebalo to da propustim. Izuzev moje majke... Izričito se protivi tome, a njen glavni i jedini razlog za to je moja bezbjednost. Ja razumjem da ona brine, kao i sve majke, ali nije moguće rasti pod staklenim zvonom, a ako nam život već pruži šansu treba je iskoristiti jer ko zna kada, i da li će uopšte, sledeća doći.. Ali onda se setim njenog ozbiljnog glasa i rečenice da bi umrla od brige i nerviranja dok se ja vratim i svi moji planovi ostanu zamrznuti u mjestu. Ne bih mogla da realizujem ovo ukoliko nemam njen blagoslov, jer je previše osjetljiva i konstantno brine, a ja kao njeno dijete ne treba da budem uzrok tome već treba da joj što više olakšam. Tako bih željela odem, osjećam da treba, ali sa druge strane ne mogu njoj to da učinim, znam kakva je i ne želim ni da zamišljam kakva bi tada bila. Ovo je katastrofa...ne znam šta da radim!